Zajednički Komitet za ljudska prava je objavio svoj izveštaj o primeni prava osoba sa invaliditetom na samostalan život u svetlu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja je ratifikovana u Velikoj Britaniji 2009.
Izveštaj je posebnu pažnju posvetio broju značajnih pitanja ljudskih prava, uključujući:
· potrebu za odvojenim zakonodavstvo da bi se zaštitilo pravo na samostalan život u zakonu Velike Britanije,· efekte trenutnih reformi oko beneficija I usluga na mogućnost osoba sa invaliditetom da uživaju samostalan život,
· ulogu koju Konvencija UN ima u razvoju politike I donošenja odluka na svim nivoima vlasti,· korišćenje učinka jednakosti u evaluaciji,
· efekte delegiranja odgovornosti na primenu Konvencije UN i
· neprihvatljive radnje prouzrokovanje mržnjom.
Pravo na samostalan život ne postoji kao odvojeno pravo u zakonodavstvu Velike Britanije. Iako je zaštićeno i promovisano do odredjene granice matricom prava, Komitet veruje da to nije dovoljno. On navoda da Vlada i druge zainteresovane strane treba momentalno utvrde potrebu za tim, izvodljivost takvog prava i uspostave samostalan život kao odvojeno pravo. Komitet takodje zaključuje da je Konvencija UN snažan pravni document te da Vlada treba da ispuni svoje obaveze prema Konvenciji I suprotstavi se svakom javnom poimanju Konvencije kao slabije zahtevnog pravnog akta.
Nalazi Komiteta su:
· da su reforme beneficija I usluga rizične jer mogu dovesti do toga da osobe sa invaliditetom ostanu bez podrške u potrebi za samostalnim životom;
· restrikcije u kriterijumima na lokalnom nivou u obezbeđivanju socijalne pomoći, zamena Disability Living Allowance (invalidskog dodatka za život) sa Personal Independence Payment (plaćanjem za ličnu samostalnost), zatvaranje Fonda za samostalan život I promene u polju stanovanja jesu rizične I posebno opasne za osobe sa invaliditetom;
· neki ljudi se boje da će kumulativan učinak ovih promena da ih prisili da se isele iz svojih domova, čak iz svojih lokalnih zajednica I odu u ustanove trajnog smeštaja.
U Izveštaju takođe piše da:
· Vlada nije obavila proveru ukupnog učinka trenutnih reformi za osobe sa invaliditetom. Ovaj Izveštaj insistira da se to učini I potom da izveštaj o širini do koje ove reforme omogućavaju osobama sa invaliditetom život kakav bi država trebala da im obezbedi u skladu sa Konvencijom UN.
· Komitet smatra da bi Vlada trebala da se obaveže da dela u skladu sa članovime Konvencije UN prilikom izmene ili donošenja novih zakona.
Komitet takođe osuđuje promene dužnosti javnih vlasti u Engleskoj u okviru Akta o jednakosti iz 2010 kojim se više ne zahteva ispitivanje učinka jednakosti u politici ni uključivanje osoba sa invaliditetom u kreiranje politika koje utiču na njihov život.Komitet je pronašao varijacije u načinu na koji administracija primenjuje Konvenciju kao I neizvesnu ulogu vlade Velike Britanije da plati obezbeđivanje te primene.
U Izveštaju se primećuje razočarenje nedostatkom strategije u Severnoj Irskoj u promovisanju samostalnog života.Komitet razmatra I druge oblasti od značaja za samostalan život. On preporučuje da vlada treba da preduzme dalje akcije u obezbeđivanju utvrđivanja potreba za podrškom kako bi se osobama sa invaliditetom osiguralo pravo na izbor mesta stanovanja. Takođe je izražena zabrinutost porastom kriminalnih radnji protiv osoba sa invaliditetom te se apeluje na vladu da preduzme mere radi obezbeđivanja poštovanja prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Dr Hywel Francis, član Parlamenta, predsedavajući Komiteta kaže: “Zabrinuti smo stanjem da je pravo osoba sa invaliditetom na samostalan život možda ugroženo ukupnim učinkom trenutnih reformi. Iako je Velika Britanije ratifikovala Konvenciju UN 2009, Vlada nije u stanju da pokaže dovoljno pažnje Konvenciji I razvoju politike sa direktnim uticajem na živote osoba sa invaliditetom. Pravo na samostalan život u Velikoj Britaniji može da se ojača u budućnosti i stoga pozivamo Vladu i druge zainteresovane organizacije da razmotre potrebu stvaranja odvojenog prava u zakonodavstvu Velike Britanije.”