Pronadjite nas na Fejsbuku – Facebook Causes: Join ENIL –European Network on Independent Living. http://apps.facebook.com/causes/368402?m=618c3fb4  

Pozivamo vas da nam se pridružite na Cause in Facebook . 

Naši stavovi:

Treba da postoji pravo na personalnog asistenta u svim evropskim zemljama!

Niko ne treba da živi u instituciji!

Zatvorimo ih što pre!

Primenimo Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom!  

Podelite sa nama vašu priču!

Kao izraz doprinosa humanitarnoj akciji „Buđenje dobrote i ljubavi“ koju realizuje grad Užice, Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga, Udruženje invalida cerebralne i dečje paralize Užice i Udruženje građana „Scena“ Užice izvesti će pozorišnu predstavu „San letnje noći“ Vilijama Šekspira, uz podršku Narodnog pozorišta Užice.

Predstava koju izvode mladi sa invaliditetom i vršnjačka grupa održaće se u petak, 23. oktobra sa početkom u 20h u Narodnom pozorištu Užice.Pozivamo sve naše sugrađane da pogledaju predstavu i time se pridruže nama u ovoj akciji jer sav prihod od prodatih ulaznica biće uplaćen u fond „Buđenje dobrote i ljubavi“ za pomoć socijalno najugroženijim porodicama u gradu.

Ulaznice se mogu kupiti na dan predstave po ceni od 150din.

Na poziv Kamernog pozorišta muzike „Ogledalo“ iz Novog Sada predstava „San letnje noci“ biće izvedena i 24.oktobra 2009. u 20h u Novosadskom pozorištu na kamernoj sceni okviru Međunarodnog festivalu umetnika sa invaliditetom.

Broj zemalja koje su ratifikovale UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom se u septembru popeo na 71. Konvenciju su potpisale Češka, Laos, Portugal, Sejšeli i Turska.

Svojim potpisom na Opcioni protokol Portugal je postao 45 zemlja koja je ratifikovala i ovaj prateći document Konvencije. 

Izveštaj možete preuzeti u PDF formatu ovde.

INTERIGHTS – Medjunarodni centar za pravnu zaštitu ljudskih prava, organizacija koja promoviše ljudska prava i slobode, sa sedištem u Londonu, predala je nekoliko slučajeva Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, medju kojima su i dva slučaja osoba sa invaliditetom, smeštenih u institucije.Prijave su podnete protiv Litvanije i Rumunije, u saradnji sa lokalnim partnerskim organizacijama.

Rumunija: Valentin Câmpeanu, tinejdžer sa intelektualnim smetnjama i HIV-pozitivan, umro je u tragičnim okolnostima u Poiana Mare, psihijatrijskoj bolnici.Litvanija: ženu, koja je vodila društveno funkcionalan i samostalan život, uprkos problemima mentalnog zdravlja, otac usvojitelj smešta u instituciju 2000.

http://www.interights.org/case-docket/index.htm

Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga Užice i Udruženje invalida cerebralne i dečije paralize Užice, kao jednu od zajedničkih aktivnosti sa ciljem afirmacije mogućnosti osoba sa invaliditetom, realizuju Školu glume koju vodi Tanja Jovanović, glumica Narodnog pozorišta Užice. 

U okviru ove Škole glume proteklih meseci pripremljena je pozorišna predstava „San letnje noći“ čiji su akteri mladi sa invaliditetom iz navedenih Udruženja i vršnjačka grupa iz Udruženja gradjana „Scena“ kojima ovo nije prvi put na „daskama koje život žnače“. 

Premijera predstave zakazana je za ponedeljak, 28. septembar u 20 časova u Narodnom požoristu Užice.

Dana 16. septembra 2009, preko 400 vozača za slobodu, iz više od 20 država će se javno okupiti ispred Parlamenta Evrope u Strazburu. Oni će šetati, voziti kolica, hodati uz pomoć pratilaca ili psa vodiča, jer bez obzira na njihov invaliditet oni su ujedinjeni u jecnom cilju: samostalni život.

Oni će predati sledeće zahteve predsedniku evropskog Parlamenta: 

1. Pozivamo Evropsku Zajednicu da obezbedi da samostalni život postane centralni deo invalidske politike u okviru strategije Evropske Unije, kako je izraženo u Invalidskoj strategiji EU, Invalidskom akcionom planu i članu 19. Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionom Protokolu.

2. Podstičemo Evropsku Zajednicu da nastavi da asistira u razvoju servisa u lokalnoj zajednici radi deinstitucionalizacije širom Evrope.

3. Pozivamo na primenu naših ljudskih prava na personalnu asistenciju, osnovu koja garantuje uživanje samostalnog života.

4. Pozivamo na mogućnost jednakog uživanja prava na slobodu kretanja koja znači korišćenje servisa personalne asistencije.

5. Pozivamo na odvajanje evropskih fondova u iznosu od 5% za razvoj programa za samostalni život u zemljama u razvoju.

6. Pozivamo Evropsku Zajednicu da u potpunosti ratifikuje Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom, da potpiše i ratifikuje Opcioni Protokol da bi se oni primenili u zakonodavstvu i politici EU. Trenutno je pritisak na institucije i predstavnike država članica da prebace konvenciju u domaće zakonodavstvo što je pre moguće.

7. Pozivamo na specifične direktive u oblasti invalidnosti kako bi se očuvala i zaštitila puna prava osoba sa invaliditetom širom Evrope.

8. Osobe sa invaliditetom i njihove organizacije moraju biti obavezno uključene u sve nivoe donošenja odluka, uključujući i njihovo planiranje, izradu i primenu.   

Ništa o nama bez nas! 

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju virusa H1N1 (2009) i to do nivoa 6 što predstavlja pandemiju. Kako se nastavlja pretnja širenja ove bolesti, ljudi treba da preduzmu mere predostrožnosti radi izbegavanja rizika u vezi sa ovim virusom.  Osobe sa invaliditetom i hronični bolesnici, posebno oni sa lošim respiratornim funkcijama ili lošim imunitetom, posebno treba da obrate pažnju na upozorenja zdravstvenih zvaničnika i učine sve napore da bi izbegli infekciju ovim virusom.

Svako ko ima hronične disajne probleme ili istoriju respiratornih infekcija treba da se zaštiti od bilo kakvih gripoznih virusa, jer takve virusne infekcije često uzrokuju ozbiljne komplikacije. Ako su respiratorne funkcije već oslabljene bolešću, invaliditetom ili hroničnim stanjima, simptomi koji su nalik H1N1 virusu mogu da budu veoma ozbiljni. Dodatno, odredjeni lekovi prepisani za tretman negripoznih bolesti mogu da utiču na respiratorne funkcije i stoga kombinovano mogu imati veliki rizik u slučaju zaraze virusom H1N1.

Svako ko ima slab imunitet, nalazi se u nekim hroničnim ili akutnim stanjima, treba da preduzme ekstra mere da bi izbegao H1N1 virus, a to bile osobe koje primaju terapiju usled tretmana raka, koji se oporavljaju posle transplantacije organa ili su usled drugih razloga u velikom riziku od virusa gripa, uključujući H1N1 virus. Groznica i respiratorne smetnje ponekad udružene sa tretmanom i oporavkom mogu zajedno predstavljati rizik za virus H1N1.

Osobe sa invaliditetom ili osobe u hroničnim stanjima neke bolesti, koje uzimaju imuno supresive ili imaju imuni supresivne propratne pojave treba da budu upozorene da svaki kontak ili izlaganje virusu H1N1 stavlja ih u visoko rizičnu grupu onih koji mogu da obole od ovog virusa. Takvi lekovi se često prepisuju ljudima sa reumatskim stanjima ili drugim bolestima koje zahvataju ceo organizam.

Osobe sa invaliditetom i hronični bolesnici treba da slede uputstva data od zdravstvenih zvaničnika u vezi sa virusom H1N1.  Dodatno treba izbegavati kontakte sa osobama koje imaju bilo kakve gripozne simptome, često prati ruke, pokrivati usta i nos ako kijate ,  a i sledeće dodatne mere treba preduzeti ako ste u rizičnoj grupi:

Pripremite se da ostanete kući i duži period vremena ako se ljudi koji su zaraženi virusom nalaze na javnim mestima. Takve pripreme zahtevaju zalihe nekvarljive hrane, kao i voće, povrće i mlečne proizvode koji mogu da budu u frižideru ili ostaju sveži nekoliko dana. Recepte treba dodatno obezbediti ako je moguće, kao i druge lične medicinske zalihe, koje bi bile dovoljne osobi da ostane u kući nedelju ili više dana, ukoliko vlasti objave visok nivo infekcije u lokalnoj zajednici.

Osobe kojima je potrebna kućna ili druga asistencija na redovnoj dnevnoj bazi treba da budu svesne rizika svakodnevnog kontakta sa onima koji im obezbedjuju uslugu i obratno. Obezbedite rukavice i maske za one koji ulaze u kuću ako je to neophodno. Zarazne bolesti, kao grip, se često šire u krugu zdravstvenih radnika koji su najizloženiji tim bolestima koje se prenose sa osobe na osobu. Preventivne mere treba da preduzmu i zdravstveni radnici i oni koji im asistiraju. Članovi porodica koji dolaze u i iz kuće treba da preduzmu slične aktivnosti. Osobe sa respiratornim problemima treba da konsultuju svoje lekare pre korišćenja maski, jer one mogu da oštete disanje i izazovu dodatne respiratorne komplikacije.

Osobe sa hroničnim stanjima i invaliditetom koje se nalaze u bilo kojoj od pomenutih situacija, uzimaju lekove koji mogu da utiču na disanje, treba da konsultuju svoje lekare o dodatnim merama koje treba preduzeti da bi se izbegao virus H1N1.  Posebno osobe sa invaliditetom i hronični bolesnici koji pokazuju simptome ili osećaju da su možda bili izloženi virusu H1N1 treba obavezno da konsultuju svoje lekare.

Važne informacije mogu se naći na sledećim linkovima:

• http://www.who.int/csr/disease/swineflu/frequently_asked_questions/ what/en/index.html

• http://www.cdc.gov/swineflu/

• http://www.pandemicflu.gov/plan/healthcare/homehealth.html

• http://www.astho.org/index.php?template=at_risk_population_project. html

• http://www.youtube.com/watch?v=g5t1r7yG7rM&feature=featured  

• http://www.dh.gov.uk/en/Publichealth/Flu/PandemicFlu/index.htm http://www.moh.govt.nz/influenza-a-h1n1 http://www.phac-aspc.gc.ca/alert-alerte/swine_200904-eng.php

• http://www.nicd.nic.in/Tdr_CDA_Swine.pdf

Kako mi se svet promenio – dve priče u jednoj

Centar „Živeti uspravno“ je lokalna nevladina organizacija osnovana 2002. godine sa sedištem u Novom Sadu. Ciljevi ove organizacije su: unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom kroz povećanje njihovog samopouzdanja, povećanje svesti šire javnosti i stvaranje pristupačnog okruženja za sve građane.

Tog leta 2009.godine dok smo se stidljivo pitali sta nam nosi budućnost, nismo krili veru i nadu da će nam nova iskustva doneti samo dobro, mada nismo znali šta to u stvari znači.

Ovako je izgledao početak naše priče iz različitih uglova:

Na jedna vrata zakucala su topla i nasmejana lica da me upoznaju sa novim Projektom Centra „Živeti uspravno“ – personalni asistent, koji je realizovan sa Centrom za samostalni život invalida Srbije iz Beograda. Ovaj pilot Projekat je prvi put organizovan u Novom Sadu. Mi smo imali sreću i čast da dobijemo šansu da postanemo deo ovog sjajnog tima. Tog poslepodneva nisam ni slutila kakve sve pozitivne novine će mi doneti ovaj Projekat. Po prvi put sam razmišljala kako bi mi život izgledao da nemam podršku i bezuslovnu pomoć porodice. A ovaj Projekat mi je ponudio mogućnost da krenem samostalno da krojim neke nove aktivnosti.

Druga vrata su se počela otvarati pronalaženjem oglasa za posao na sajtu INFOSTUD, to je bilo nešto sasvim drugačije od svega sa čim sam se do tada srela. Sve je teklo spontano, bez napetosti, po prvi put nisam osećala strah od novoga koji obično prožme čoveka kada se dešavaju velike promene u životu.

Prvi susret nam je bio u Centru „Živeti uspravno“, kasnije kada je sve ostalo iza nas složile smo se da je najsnažniji utisak ostavio pogled i osmesi. Nismo ni slutile da će nam ovaj Projekat otvoriti ovakav novi svet. Prolazimo kroz svakodneven situacije pomažući, u stvari jedna drugoj, a da često toga i nismo svesne. Učimo se da osluškujemo sebe i druge.

Moj prvi susret sa Personalnim asistentom značio je i otvaranje vrata novoj dimenziji samostalnosti. Iako sam oduvek imala oslonac, podršku i pomoć od strane moje porodice i najbližih, kroz ovaj Projekat sam počela upoznavati svet iz drugačijeg ugla. Samostalnost, da nešto činim na moj način, kada i kako to želim i mogućnost da pogrešim.

S druge strane, prvi susret sa svetom osoba sa invaliditetom u meni je pokrenuo lavinu osećanja ali ne sažaljenja, već divljenja. Ponela me ta nova energija vere, borbe i istrajnosti koja je izbijala iz najobičnijih dnevnih aktivnosti. Svaki novi susret me podstiče da radim na sebi i više cenim „male stvari“ u životu. Ustvari, radujem se!

Krenulo je vreme promena i otkriva ono dobro za šta nismo ni znali da postoji negde duboko u nama. Naša poruka je da otvorite vrata svoga srca i date šansu da Vam se život promeni. Ne gubite nadu jer jedan pogled i osmeh, zaista, mogu da promene sve!

Jelena Radović i Tamara Ristivojević

Veliki radnik, jedan od osnivaca pokreta za samostalni zivot osoba sa invaliditetom, dr Adolf  Ratzka, Direktor Instituta za samostalni zivot je dobio nagradu Gradjanin evrope u poslednjem mesecu predsedavanja Svedske Evropskoj Uniji.

Adolf, koji koristi personalnu asistenciju usled teskog telesnog invaliditeta, je nagradjen za svoj dug, posvecen i uspesan rad u Evropi za samoodredjenje osoba sa invaliditetom i jednake mogucnosti kroz personalnu asistenciju i pristupacnost.

Adolf je uvek bio u prvim redovima pokreta za samostalni zivot i ova cast ce se proslaviti sirom pokreta za samostalni zivot. Svetska organizacija osoba sa invaliditetom se nada da ce Adolf nastaviti da inspirise mnoge osobe sa invaliditetom da zive sa principima samostalnog zivota.

Izmešana su mi osećanja prema Fejsbuku.  Logujem se skoro svaki dan, da bih se sreo sa prijateljima ili igrao ukrštene reči. Oduševljen sam mogućnošću da budem u kontaktu sa prijateljima iz škole kao i da stvaram nova poznanstva širom sveta. To je zgodan način razmene novosti i učeća u debatama; trenutno raspravljam sa velikim Nabil Šabanom o etičkom pitanju samoubistva uz podršku.  Fejsbuk je ogromna mreža ljudi a ljudi, posebno tinejdžeri imaju, što je tužno ali značajno i konstantno, predrasude prema osobama sa invaliditetom.

Korisnički kreiran sadržaj fejsbuka omogućava običnim ljudima da prave mreže i formiraju grupe za diskusiju medju istomišljenicima, što je uglavnom odlično, ali povremeno je depresivno i užasavajuće.

Oduvek znam a i istraživanja koja je moj tim vodio su pokazala, da ljudi sa problemom rasta obično su izloženi buljenu, etiketiranju i predrasudama. No brzi pregled nekih grupa na Fejsbuku pokazao je kako je diskriminacija može da bude uopštena i idiotska.

Postoji više od 500 grupa koje uključuju reč „patuljak“ u svoje naslove a sličan broj sadrži reč „kepec“. To uključuje, ali ne i limitira, grupe kao: „Šutiram kepece“, „Patuljci su za život a ne samo pantomimu“, „Dajte slepima patuljke umesto pse vodiče“ i ono što me posebno podseća na detinjstvo, „Zavranimo patuljcima pristup plažama u letnjim mesecima“.  

Takve grupe trenutno nemaju više od 12 članova i verovatno ih je osnovao neki pijani student ali čitava stvar je značajna, posebno ako shvatite da neke od tih grupa razmenjuju fotografije ljudi sa problemima rasta bez ikakve svesti o pojedincima kojih se to tiče.Fotografije su postavljene za zajedničko zabavljanje i glupiranje a ponekad su date i adrese ljudi sa problemima rasta.  

Organizatori i članovi stvarno veruju da su neobično zabavni sa svojim polupismenim opisima: „Ovo je grupa koja je skoncentrisata za unapredjivanje standarada malih ljudi. tražimo punu pažnju da se obrati na kepecem jer iako su oni polju ljudi polu ništa, imadu osećanja iako su to mala osećanja. naš sledeći zahtev je da oni puste u divljinu gde i spadaju.. dajte ih u velike šume i u planine koje su prirodna oblast za patuljke.. otpustite ih iz rudnika i drugih teških poslova gde radu i žive…“ 

Nedavna kampanja koju su vodili članovi Udruženja osoba sa ograničenim rastom je rezultirala uklanjanjem najekstremnijih sajtova sa Fejsbuka ali su drugi uskočili na njihovo mesto.

Jasno, ovakve stvari se uvek mogu dogoditi i mnoge osobe sa invaliditetom su čule iste ili gore stvari o sebi. No Fejsbuk i slične društvene mreže ne smeju pružati forume za ljude koji se dosadjuju i predrasudama pune te forume. Možda su neki ljudi srećni samo ako okrenu glavu ili ignorišu to ali je uznemiravajuće znati da takvo nešto postoji i podstiče negativne stavove i sasvim sigurno uznemiravanje i nasilje protiv osoba sa invaliditetom.

Roditelji dece sa invaliditetom su me zvali da izraze svoje nezadovoljstvo i osećaj uznemirenost takvim sadržajem posebno zato što ima toliko mnogo korisnika Fejsbuka, medju kojima je veliki broj dece i mladih kojima se može poljuljati samopouzdanje.

Iznad svega, postojanje ovakvih stavova i tih grupa dovodi me u sumnju prema ljudima koji me zovu da budemo prijatelji na Fejsbuku. Većina stranaca sa kojima sam u kontaktu čitaju Ouch! magazin i poznaju moj akademski rad, ali možda neki koje prihvatim za prijatelje jesu samo voajeri, željni zabave gledajući moju sliku i pokazujući me svojim drugovima kad se vrati kući posle pijanke u kafani. Radije ću preuzeti takav rizik ali ću strance staviti na „ograničen pristup“ kao predostrožnost.

Iako je svet za osobe sa invaliditetom unapredjen na mnogo načina, ovakva dimenzija Fejsbuka je tužna opomena da stari stavovi teško umiru.

 • Reč urednika: Fejsbuk je upoznat sa Tomovim mišljenjem a ovo je naš stav: “Nema mesta sadržajima mržnje ili diskriminatornim sadržajima na Fejsbuku. Korisnici Fejsbuka imaju mogućnost korišćenje “report” dugmeta koje se jasno vidi na svij stranama i profilima Fejsbuka i da označe sadržaj za koji misle da narušava pravila korišćenja. Analizirali smo sve prijavljene sadržaje i uklonićemo sve što narušava pravila korišćenja što je  brže moguće.”

Grupe koje se mogu naći na Fejsbuku danas

Dwarf Haters – 11 članova –  Grupa koja jednostavno mrzi patuljke.

Midget Lovers – 217 članova – „Moja je misija da nadjem SVE ljubitelje kepeca. Pridružite mi se u tome! Dodajte koliko god hoćete slika ili videa – samo ako su zabavni i smešni! Neka lov na kepece počne!“

Dwarf Busters – 10 članova – grupa istomišljenika koji kuju zaveru i eventualno uništenje starih ljudi niskog rasta sa (izbrisano)“.

Dwarf Power – 10 članova – „Mi mislimo da su patuljci najsmešnija stvar – a vi?“

Midget – 262 članova – „Pridružite se grupi kepeca. Kepeci su impresivni.“

Dwarf Punchers – 6 članova – „Grupa posvećena pobedama u borbama sa malim ljudima.“

Midget Strippers – 401 članova – „Hitno potrebna žena kepec za striptiz. Zna li neko kako da je i gde nadjem?“

Midget Mayhem – 53 članova – Ovo je za sve one koji imaju kepece za prodaju ili rasprodaju ..

Midget Fighting – 56 članova – Borbe kepeca su tako zabavne.

Članica “Zelenih” Helena Jarmer je 10. jula položila zakletvu kao prva članica Parlamenta Austrije koja ne čuje.

Helena Jarmer ima 37 godina, živi u Beču i zamenila je Ulrike Lunacek, koja je postala članica evropskog Parlamenta u Strazburu.

Helena je svoje prvo obraćanje u Parlamentu Jarmer uradila na gestovnom govoru, kojeg je tumač prevodio na nemački.