U Smederevu je 13. novembra održan trening poslednjeg modula, u seriji od četiri, na temu “Izrada nacrta lokalnih planova akcije u oblasti invalidnosti”. Trening je održan u Sali Skupštine opštine Smederevo, a treneri su bili Duško Savić i Vojislav Mladenović. Na kraju treninga tokom male svečanosti učesnici ovog trening ciklusa dobili su i sertifikate za uspešno pohadjanje i početak primene naučenog znanja u praksi.

U Beogradu je 6. novembra održan trening poslednjeg modula, u seriji od četiri, na temu “Izrada nacrta lokalnih planova akcije u oblasti invalidnosti”.Trening je održan u Domu za odrasla invalidna lica na Bežanijskoj kosi, a treneri su bili Milica Ružičić-Novković, Duško Savić i Dimitrije Gligorijević.Na kraju treninga tokom male svečanosti učesnici ovog trening ciklusa dobili su i sertifikate za uspešno pohadjanje i početak primene naučenog znanja u praksi.

Ujedinjene nacije (UN) su međunarodna organizacija koja sebe opisuje kao „globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja, i socijalne jednakosti.“ Osnovane su 1945. godine od strane 51 zemlje, zamenjujući Ligu naroda.

Počev od 2006. ukupno 192 zemlja su članice Ujedinjenih nacija, uključujući praktično sve međunarodno priznate nezavisne nacije, osim Vatikana (Sveta Stolica) (koja je odbila članstvo ali ima status posmatrača), Kukova ostrva, Palestina (koja ima status de facto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republika Kina (čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Palestina i Sveta Stolica imaju parlamentarne posmatračke misije pri UN-u.

Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN-a i njene specijalizovane agencije upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na regularnim sastancima koji se održavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, uključijući Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija, i Međunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN-a, kao što su SZO i UNICEF. Najpoznatija javna ličnost UN-a je Generalni sekretar. 

Lična karta UN

Osnovana        24. oktobar 1945

Tip                   Međunarodna organizacija

Sedište                        Međunarodna teretorija u Menhetn, Njujork, SAD

Članice                        192 zemlje članice

Generalni sekretar   Ban Ki-Mun, Generalni sekretar od 1. januar 2007.

Zvanični jezici          engleski, kineski, arapski, francuski, ruski i španski

Vebsajt                       www.un.org

15. oktobar 2007.Istraživači na Univerzitetu Vašington su razvili tehnologiju prepoznavanja glasa u radu na Internetu za osobe koje fizički ne mogu da manipulišu mišem.Vokalni džojstik se zasniva na izgovorenim glasovima uperenim u jednom pravcu i bržim ili sporijim pokretima u zavisnosti od jačine glasa onoga ko govori, čime se detektuju zvuci 100 puta u sekundi. Profesor elektroinžinjeringa objašnjava da:“Postoje osobe koje ne mogu da koriste svoje ruke i šake ali perfektno koriste svoj glas. Stoga Vokalni džojstik može da bude bolji pristup ili bar praktičnije rešenje za izgradnju inteligentnih softvera.” Tehnologija se može koristiti u istraživanju Interneta, igranju igrica pa čak i crtanju po ekranu. Postoje i druge tehnike namenjene onima koji ne mogu fizički da upravljaju mišem, koji koriste pokrete glavom ili tehniku udah-izdah.Iako su i one dostupne, imaju ograničenja za razliku od Vokalnog džojstika, koji je jednostavniji za upotrebu. Za ovo je jedino potreban mikrofon, kompjuterska zvučna kartica i naravno korisnik koji izgovara glasovne komande.

Na predsednickim izborima 21. oktobra u Sloveniji kandidatkinja je bila i Elena Pecaric, korisnica invalidskih kolica, jedna od osnivaca Društva za teoriju i kulturu hendikepa i asistentkinja i mentor na Fakultetu za socijalni rad.

Slobodan Milojković, član Centra za samostalni život invalida, podružnice u Jagodini je dobio Oktobarsku nagradu grada Jagodine.
Nagradu je dobio kao zaslužni sportista sa invaliditetom.
Čestitamo!

U Narodnoj skupštini Republike Srbije, u sredu, 17. oktobra 2007. obeležiće se Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Ovogodišnja tema je „Mladi i siromaštvo“, a u okviru obeležavanja Dana siromaštva u skupštini održaće se i akcija „Ustani i progovori protiv siromaštva i nejednakosti“.Breme siromaštva naročito pogađa mlade koji pripadaju marginalizovanim grupama: izbeglice, raseljene, osobe sa invaliditetom, mlade romske nacionalnosti. Siromaštvo je rasprostranjenije među ruralnim stanovništvom. Mlade žene su češće izložene opasnosti od siromaštva, posebno one koje su izložene nasilju i samohrane majke. Srbija je još uvek jedina zemlja u Evropi bez celovite strategije poboljšanja položaja i uslova života mladih. Takva strategija je upravo u izradi na inicijativu novoformiranog Ministarstva za omladinu i sport i ovaj događaj je samo jedan u nizu aktivnosti koji bi trebalo da doprinese povećanoj brizi društva o mladima, a posebno onima koji svoj odrasli život započinju u uslovima siromaštva.

Treneri Centra za samostalni život invalida Srbije, Svetislav Marjanović i Dimitrije Gligorijević su 10. oktobra održali u Beogradu jednodnevni trening za zaposlene u Fondu za mikrorazvoj.

Fond za mikro razvoj je lokalna organizacija orijentisana na mikrofinansiranje, koja je nastala iz Danskog saveta za izbeglice kao sredstvo za sprovođenje programa mikro-kreditiranja izbeglica, interno raseljenih lica i lokalnog stanovništva, a koja sada po prvi put započinje i rad sa osobama sa invaliditetom.

Trening je bio bazičnog karaktera iz oblasti modela invalidnosti, prepreka, medjunarodnih dokumenata o pravima osoba sa invaliditetom i jezika invalidnosti.

Nakon godina slabljenja u sudskim procesima, pred Kongresom je odluka da se sačuva Akt o Amerikancima sa invaliditetom (Americans with Disabilities Act – ADA), zakonski akt o zaštiti gradjanskih prava koji je stupio na snagu 1990. Ovaj vitalni zakonski akt će ponovo utvrditi i pojasniti nameru Kongresa da bi se očuvala očekivanja koja je ADA svojevremeno promovisala. Preduzmite akciju sada kako bi se članovi Kongresa ohrabrili da potpišu i ponovo pokrenu zakonodavstvo koje je sačinjeno uz ogromnu podršku koalicije organizacija osoba sa invaliditetom.  

 Kontaktirajte Kongres

Klikom na ovaj lind kažite svojim članovima Kongresa da podrže restauraciju ADA akt.

Potpišite peticiju

Klikom na ovaj link pokažite svoju podršku odobravanju restauracije ADA akta. Mi ćemo proslediti peticije Kongresu i medijima.

Ispiričajte svoju priču

Klikom na ovaj link moći ćete da ispričate svoju priču o diskriminaciji po osnovu invalidnosti, kako vam je ADA pomogla ili kako se tekst ovog akta i dalje ne ispunjava. Podelićemo vaša svedočenja sa Kongresom i medijima.

Vozite se autobusom

Klikom na ovaj link pratićete Vožnju u sloboduo: očuvanje onog što je ADA obećala, našu jednogodišnju, širom zemlje sprovedenu vožnju u kojoj smo promovisali restauraciju Akta. Do sada smo prešli preko 20,000 milja, 40država i održali preko 60 različitih manifestacija.

POZADINA SVEGA:
Pre sedamnaest godina Kongres je odobrio Akt o Amerikancima sa invaliditetom  (Americans with Disabilities Act – ADA) uz ogromnu podršku svih. Medjutim, u nekoliko poslednjih godina, brojni sudski sporovi su značajno smanjili zaštitu koju su osobe sa invaliditetom imale, posebno u delu zapošljavanja.

Sudovi su brzo presudjivali u korist poslodavaca i kompanija a protiv osoba sa invaliditetom koje su u 97% slučajeva bile suočene sa diskriminacijom u zapošljavanju, čak i pre nego što su imali šansu da dokažu da se prema njima nije postupalo pošteno. 

Naravno, sudovi su izmislili čuvenu Kvaku 22, dozvoljavajući poslodavcima da kažu da osoba “ima strašan invaliditet” da bi obavljala neki posao ali “ne tako strašan” da bi bila zaštićena Aktom. Osobe sa epilepsijom, dijabetesom, HIV pozitivni, oboleli od raka, osobe sa gubitkom sluha ili mentalnim problemima, koji svoja stanja mogu da regulišu lekovima ili prostetičkim ili slušnim aparatima i sl. Smatraju se “previše funkcionalnim” da bi potpadale pod ADA zaštitu od diskriminacije u zapošljavanju.

Osobe ne mogu da se zaposle ili dobijaju otkaz, jer poslodavci greškom veruju da oni ne mogu da obavljaju posao ili ne žele osobe sa invaliditetom na radnom mestu, takodje ne mogu da traže zaštitu ovim Aktom.

Kao što je republikanskac Sten Hojer istakao kad je predstavljao restauraciju ADA Akta 26. jula 2007  “smisao Akta nije invalidnost nego prevencija pogrešne i bespravne diskriminacije.” Sudovi su potrošili silno vreme razmatrajući da li je neka osoba zaista “invalid” a zapravo se radilo o tome da li je ta osoba tretirana nepošteno i po osnovu nevažnih ličnih karakteristika (invalidnost). Sudovi ne treba da se bave nečijom ransom ili rodnom pripadnošću – oni treba da se bave time da li je neko po bilo kom tom osnovu bio predmet nezakonitog odnosa. Sada po Aktu, medjutim, pre nego što se u sudu čuje zahtev za sudjenje diskriminatornom delu, osoba prvo mora da dokaže kolika je njena “stvarna invalidnost”. To nije ono što je Kongres odobrio u originalnom Aktu. 

Republikanac Džim Sensenbrener kaže da „umesto da ADA zauzme svoje pravedno mesto medju ostalim zakona o gradjanskim pravima i  natera sudove da se fokusiraju na to da li se neka osoba suočila sa diskriminacijom po osnovu invalidnosti, sada se od pojedinaca traži da pokažu da li uopšte potpadaju pod zaštitu ovog Akta”. To je ono što je Kongres prvobitno nameravao – fokus na nepoštenu diskriminaciju protiv osoba sa bilo kojom vrstom invaliditeta. 

Kada je Kongres odobrio Akt, potpisom predsednika Džordža Buša starijeg, i kad je Generalni zastupnik Dik Tornburg objavio primenu Akta, namera je bila kristalno jasna – ADA je trebalo da se primeni na svakoga ko se suočio sa diskriminacijom po osnovu invalidnosti, ne samo osobe sa teškim invaliditetom. Kongres nije očekivao da se zakon i prethodni slučajevi ignorišu.   

ADA Čuvaru i Nacionalnom Savetu za prava osoba sa invaliditetom su se pridružili Nacionalni Centri za samostalni život osoba sa invaliditetom i brojne druge organizacije i zajednice za prava osoba sa invaliditetom radi urgiranja kod Kongresa da usvoji Restauraciju ADA Akta, uspostavljajući originalne namere Kongresa da osigura pravo na prosudjivanje po osnovu nekog činjenja, da uskladi Akt sa drugim zakonima o gradjanskim pravima i zahteva od sudova da pošteno interpretiraju zakon. 

Ujedinjene nacije, 2. oktobar – Indija i Gabon su ratifikovale Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, što čini sedam država koje su rativikovale ovaj dokumenat – 13 manje od broja koji je potreban da bi Konvencija postala pravosnažna.

Dodatno, još 15 zemalja je potpisalo Konvenciju (Bugarska, Kambodža, Komorska ostrva, Estonija, Japan, Malawi, Madagaskar, Maldivi, Mauricius, Crna Gora, Filipini, Rumunija, Slovačka, Swazilend i Trinidad i Tobago) što sad čini 117 zemalja potpisnica.

Sedam država – Kambodža, Gabon, Madagaskar, Mauricijus, Crna Gora, Slovačka i Swazilend – je potpisalo Opcioni Protokol Konvencije, tako da broj potpisnica Protokola sada iznosi 66. Protokol, kojeg su do sada ratifikovale tri države, će stupiti na snagu kad I Konvencija.

Ujedinjene nacije i preko 600 miliona osoba sa invaliditetom širom sveta će pratiti 25. septembar 2007, kada će se održati 62. zasedanje Generalne skupštine UN. Taj dan je mogućnost da države ratifikuju sve dokumente koje još nisu stavili u pravno dejstvo – uključujući i Konvenciju UN u pravima osoba sa invaliditetom.

Konvencija predvidja da osobe sa invaliditetom imaju pravo na zaštitu od diskriminacije, eksploatacije i nasilja; pravo na obrazovanje, fizički pristup i pristup informacijama i komunikacijama i govori o drugim osnovnim ljudskim pravima. Posebna pažnja je posvećena zaštiti prava žena i dece sa invaliditetom.Iako su 102 države potpisala ovaj dokument, on se pravno ne može primeniti dok ga najmanje 20 od tih država ne ratifikuje.

Potpisivanje konvencije jednostavno ukazuje na saglasnost države sa osnovnim idejama konvencije: potpisivanje konvencije bez njene ratifikacije pravno ne obavezuje državu da sledi ono što je u dokumentu napisano. Država je obavezna da postupa po načelima konvencije jedino ukoliko je ratifikuje.

Do sada je konvenciju ratifikovalo ŠEST država: Hrvatska, Kuba, Madjarska, Jamajka, Panama i Namibija. Zastupnici za prava osoba sa invaliditetom se nadaju da će dovoljno zemalja slediti primer ovih šest i da će 25. septembar biti datum posle koga će Konvencija biti stavljena na snagu.

Desilo se ovo ili ne, zastupnici prava osoba sa invaliditetom će i dalje morati da utiču na donosioce odluka u svojim zemljama da potpišu, ratifikuju i konačno potpuno primene u praksi ovaj dokument o pravima osoba sa invaliditetom da bi sve osote sa invaliditetom mogle da uživaju svoja prava kako je to i naznačeno u Konvenciji UN.