Sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na:

BEZBEDNOST I SIGURNOST :

Pravo na život, slobodu i sigurnost pojedinca. Pravo na život bez nasilja u i van porodičnog doma. Pravo na jednaku zaštitu od nezakonitog mešanja u privatnost, porodicu, dom ili prepisku.

Pravo na zaštitu u oružanim sukobima, humanitarnim katastrofama i prirodnim nepogodama.

JEDNAKU ZAŠTITU PRED ZAKONOM:

Pravo da jednako budu tretirani pred zakonom i zaštićeni zakonom bez diskriminacije, uključujući obezbeđenje odgovarajućih uslova i za boravak u pritvoru.

ŽIVOT BEZ DISKRIMINACIJE:

Pravo na slobodan život bez diskriminacije pojedinaca ili institucija po osnovu invalidnosti.

PRISTUPAČNOST :

Jednak pristup fizičkom okruženju, transportu, informacijama, komunikacionim tehnologijama i drugim uslugama koje su otvorene javnosti.

OBRAZOVANJE:

Jednak pristup slobodnom, inkluzivnom, kvalitetnom obrazovanju koje je prilagođeno potrebama učenika sa invaliditetom.

STANOVANJE:

Jednak pristup dostupnom, sigurnom i stabilnom stanovanju sa odgovarajućim prilagođavanjem potrebama osobe sa invaliditetom.

ZDRAVLJE:

Pravo na najviše moguće standarde u fizičkoj i mentalnoj zdravstvenoj zaštiti. Jednak pristup zdravstvenim uslugama bez diskriminacije, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje, ranu dijagnostiku i intervenciju i usluge namenjenje prevenciji invalidnosti.

RAD:

Pravo na rad i slobodan izbor posla bez diskriminacije. Pravo na

jednaku zaradu, jednako vrednovanje rada, sigurnost i zdrave radne uslove, uključujući i odgovarajuće prilagođavanje radnog mesta. 

Ta prava uključuju slobodu govora, jednakost pred zakonom, pravo na brak i porodicu, poštovanje privatnosti, pravo na obrazovanje, samostalan život i mnoga druga prava.

U okviru projekta za pomoc u Izgradnji kapaciteta lokalnih organizacija Centra u Smederevu je odrzana dvodnevna radionica za ucesnike iz Smedereva, Kragujevca i Beograda na temu javnog zastupanja, kampanja i koriscenja akcionog plana.

Radionica je odrzana 22/23. novembra a vodila je Zorica Raskovic.

U okviru projekta EIDHR – Ujedinjenim snagama do politickog i eknomskog osnazivanja, Centar za samostalni zivot OSI Srbije, organizovao je radionicu za tri organizacije OSI iz Kladova, Bora i Negotina na temu socijalnog preduzetnistva. Radionicu je vodio Gordan Velev a prisustvovalo je 19 ucesnika.

11/01/2013

Zachary Fenell, the Mobility Resource

Razgovor o invalidnosti moze da izgleda kao izbegavanje metaforickih zamki.

Jedan pogresan korak i osoba bez invaliditetom ce lako izgovoriti “vozilo za hendikepirane” umesto “vozilo pristupacno za invalidska kolica.”

Da bismo vam pomogli da izbegnete ovakve situacije procitajte nekoliko saveta da biste znali kako da razgovarate o invalidnosti.

1) Posmatrajte invalidska kolica kao datu mogucnost

“Vezan/a za kolica,” koliko cesto ste videli ovu frazu i slicne njoj u vodecim medijima? Takve reci predstavljaju opstenarodnu zabludu.

Invalidska kolica su data mogucnost osobama koje ne mogu da hodaju, ona im omogucavaju mobilnost, pristup i mogucnosti. Upravo obrnuto od “vezivanja”.

2) Osnazena patnja

Sledeci omiljeni izraz koji izaziva negodovanje jeste kad mediji vide osobu sa invaliditetom kao “pacenika” ili “zrtvu.” Ja zivim sa cerebralnom paralizom ali se ne smatram pacenikom. Umesto toga napisao sam clanak Pet nacina na koji imam koristi od cerebralne paralize – CP je pokretacka sila mog zivota.

3) Razliciti ljudi vole razlicitu terminologiju

Odredjeni principi postoje unutar invalidske zajednice.  Kaze se da razliciti ljudi vole razlicitu terminologiju. Ja licno smatram prihvatljivim i izraz “invalidnost” i “hendikep” i cak ih naizmenicno i koristim.  S druge strane jedni izricito odbijaju izraz “hendikep” a drugi opet ne podnose izraz “invalidnost” i koriste izraz “drugacije sposobni.” Da bi se ove razlike prevazisle potreban je otvoren um i strpljenje. Otvorite svoj um za razlicita misljenja i ostanite strpljivi.

4) Koristite izraz gde je osoba na prvom mestu

Idealno bi bilo da u predstavljanju osobe ona bude ne prvom mestu, pre njenog/njegovog fizickog stanja. Dakle ja sam Zachary Fenell, pisac sa cerebralnom paralizom. Ne pisac sa cerebralnom paralizom, Zachary Fenell. Predstavljajuci prvo ime a onda neko fizicko stanje, doprinosi pravilnom izrazavanju.

5) Individualnost  je vazna

Izraz u kome je osoba na prvom mestu znaci da je invidualnost vazna. Etikete uvek sadrze neku neefikasnost.  Tako izraz “razlicito sposobni” koji neki koriste za osobe sa invaliditetom vodi zakljucku da se osobe bez invaliditeta ne razlikuju jedne od drugih. Da li je tako?

Sa invaliditetom ili bez – svaka osoba ima karakteristike koje ga cine jedinstvenim.  Konacno, individualnost nadmasuje svaku mogucu etiketu koju biste izabrali.

1.       SeConS – grupa za razvojnu inicijativu iz Beograda

2.       Grupa 484 iz Beograda

3.       Amity – snaga prijateljstva iz Beograda

4.       Autonomni ženski centar iz Beograda

5.       Romski informativni centar iz Kragujevca

6.       Edukacioni centar iz Leskovca

7.       Građanske inicijative iz Beograda

8.       Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije

9.       Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša

10.   Sunce iz Kragujevca

11.   Regionalni centar za manjine iz Beograda

12.   Inicijativa za razvoj i saradnju iz Beograda

13.   Novosadski humanitarni centar iz Novog Sada

14.   Istraživači socijalnih prilika iz Beograda

15.   Protecta iz Niša

16.   Housing centar, Centar za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa, iz Beograda

17.   Romani Asvi iz Vranja

18.   Romani Cikna iz Kruševca

19.   Prijatelji dece opštine Novi Beograd iz Beograda

20.   Vizija iz Kragujevca

21.   Beli štap iz Beograda

Centar za samostalni život OSI Srbije je od početka jeseni realizovao niz različitih obrazovnih programa.

Servis personalne asistentcije – za donosioce odluka i predstavnike organizacija OSI iz Mojkovca i Bijelog Polja. Trening su održali Dimitrije Gligorijević i Ivana Gvozdenović, treneri Centra i to o značaju ove vrste podrške za celu lokalnu zajednicu (osobe sa invaliditetom, lokalne vlasti, pružaoce usluga, porodice korisnika…). Trening je održan 26/28. avgusta 2013 u Bijlom Polju. Trening je finansiran sredstvima UNDP Crne Gore. 

Javno zastupanje – trening za predstavnike organizacija OSI radi upoznavanja učesnika sa procesom i ključnim koracima javnog zastupanja kao jednog od načina zastupanja prava i interesa osoba sa invaliditetom pred donosiocima odluka, a radi unapredjenja njihovog položaja u društvu. Trening za učesnike iz Novog Pazara i Prijepolja održan je 16. septembra a za učesnike iz Kladova, Negotina i Bora 30. septembra 2013. Trening je u okviru projekta Ujedinjenim snagama do političkog i ekonomskog osnaživanja, koji finansira delegacija EC u Srbji kroz prograk EIDHR. 

Obuka personalnih asistenata kroz akreditovani program – Organizacija FREND iz Majdanpeka je organizovala obuku personalnih asistenata po akreditovanom programu Centra od 19/22. septembra. Trening su vodili treneri Centra Gordana Rajkov, Dimitrije Gligorijević, Milena Stojanović, Ivana Gvozdenović i Lidija Milanović. Nakon testiranog znanja asistenata nakon ove obuke oni koji su je uspešno završili dobiće sertifikate. Ovu obuku je finansirao Sektor za brigu o porodici pri MRZSP organizaciji FREND. 

Veštine pregovaranja i debatovanja – trening za mlade osobe sa invaliditetom i njihove saradnike u lokalnoj zajednici na teme: osnovi komunikacije, vrste komunikacije, aktivno slušanje, postavljanje pitanja, elementi javnog nastupa: govor, dikcija, osnovi pregovaranja, principi debate. Radionica je vodila Nataša Ristić uz pomoć Gordane Rajkov a Radionica je održana u okviru projekta Ništa o nama bez nas, koji finansira Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.  

Obuka personalnih asistenata kroz akreditovani program – Organizacija paraplegičara Bijelog Polja organizuje obuku PA po akreditovanom programu obuke Centra za samostalni život OSI Srbije. Obuka će se održati 9/12. oktobra 2013 u Bijelom Polju za organizacije iz Mojkovca i Bijelog Polja. Ovo je projekat koji finansira UNDP Crne Gore.    

Tema za ovu godinu: “Uklonimo barijere, otvorimo vrata: inkluzivno društvo za sve”

Više od milijardu ljudi na planeti ili 15% svetske populacije živi sa nekom vrstom invalidnosti – u svetu najveća i medju najugroženijima grupa ljudi – a najviše ih je u zemljama u razvoju. Svuda u svetu, osobe sa invaliditetom se susreću sa fizičkim, socijalnim, ekonomskim i barijerama u shvatanjima ljudi koje ih isključuju iz punog učešća u društvu kao ravnopravnih članova. Na taj način osobe sa invaliditetom ostaju i  dalje nevidljive u svim važnijim tokovima razvoja.

Vreme je da se uklone barijere i otvore vrata: da se ostvari inkluzivno društvo za sve!

Nedavno je Centar za samostalni zivot OSI Srbije pokrenuo jos jedan sajt pod nazivom Glas za jednakost gde se mogu naci objave novinskih clanaka na temu invalidnosti – koji pokrivaju sve oblasti koje se doticu invalidnosti. Ovaj sajt je trenutno dostupan samo na srpskom jeziku ali je dobro pogledati kako „nas“ opisuju razlicite novine, novinari ali i kako osobe sa invaliditetom vide same sebe.

http://www.osi-press.com/ 

Projekat “Održivi servisi podrške za osobe sa invaliditetom” sprovode Forum mladih sa invaliditetom, Šansa, Centar za razvoj inkluzivnog društva (CRID) i Udruženje građana Perspektive, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Jedna od aktivnosti je i Kreiranje Info web portala sa bazom podataka o dostupnim servisima podrške – www.servisipodrske.info

Izveštaj Generalnog sekretara UN od 26. jula 2013.

Odgovor Svetske organizacija OSI (Disabled People’s International – DPI)

I.         UVOD

 Disabled People’s International – DPI je najveća mreža organizacija OSI u svetu sa preko 130 zemalja članica. Aktivno je učestvovala i doprinosila diskusiji oko Milenijumskih razvojnih ciljeva – MRC i Planu posle 2015. Ovo je osvrt na izveštaj Generalnog sekretara UN u vezi sa pitanjima invalidnosti.    Izveštaj Generalnog sekretara obuhvata procenu MRC, ističe najbolje praktične primere i mere preduzete da se ubrza rad na postizanju ciljeva do 2015. Takodje je data i vizija za Plan posle 2015. 

Prema rečima Generalnog sekretara učinjen je “značajan napredak” u postizanju MRC. “Mnoge države – uključujući i najsiromašnije –su uskladile svoje politike i resurse sa MRC. Nekoliko kritičnih ciljeva je već ostvareno ili će biti do 2015, kako na združenom, tako i na pojedinačnom nivou.”  

S druge strane, takođe je istakao da je taj “napredak bio nedovoljan i izuzetno neujednačen. Ruralne oblasti i marginalizovane grupe i dalje zaostaju praktično u svim ciljevima. Države koje su suočene sa konflktima, prirodnim katastrofama i nestabilnošću se suočavaju sa značajnim izazovima.”

Izveštaj nije uključio specifične ciljeva ali daje indikatore za postavljanje ciljeva Plana posle 2015.

Odgovor DPI ističe oblasti izveštaja koji se odnose na invalidnost. On takođe daje i analizu šta je još moglo da bude uključeno u zaključke i preporuke za efektivno uključivanje invalidnosti u ubrzane programe MRC i Plan posle 2014.

II.        IZVODI IZ IZVEŠTAJA
Slede izjave iz Izveštaja u kojem je invalidnost eksplicitno pomenuta ili uključena u deo marginalizovanih grupa ili grupa za koje je određena izjava relevantna. (Kompletan tekst Izveštaja može se naći na http://post2015.org/2013/08/16/report-of-the-secretary-general-a-life-of-dignity-for-all/). Redni brojevi koji slede korespondiraju sa brojevima paragrafa u Izveštaju.   

6. Previše ljudi je izloženoj ozbiljnom ugrožavanju zdravlja, nemogućnosti školovanja, problemima u zapošljavanju, nejednakom tretmanu u pogledu roda, etničkog porekla, invalidnosti, starosti i mesta na kome žive.
 

21.  S druge strane, napredak je bio nedovoljan i neravnomerno raspoređen. Ruralne oblasti i marginalizovane grupe i dalje zaostaju u postizanju MRC.
 

25.  Potrebni su veći napori kako bi se unapredio kvalitet obrazovanja i obezbedile mogućnosti za učenje celog života, posebno za devojčice, devojke i žene, one koji pripadaju etničkim manjinama, osobama sa invaliditetom i deci koja žive u ratnim područjima, ruralnim oblastima ili urbanism slamovima.
 

55. Zajedno treba da se fokusiramo na one ciljeve koji se čine teže ostvarivim, na države koje se suočavaju sa razvojnim problemima, uključujući najnerazvijenije, zemlje koje su zatvorene, ostrvske zemlje i zemlje koje se oporavljaju od sukoba ili prirodnih nesreća. Radeći tako moramo posebnu pažnju posvetiti potrebama i pravima najugroženijih i najisključenijih, kao što su žene, deca, stari, autohntono stanovništvo, izbeglice i raseljeni, kao i osobe sa invaliditetom i osobe koje žive u ruralnim siromašnim oblastima i urbanim slamovima.
 

87. Unaprediti zdravstvenu zaštitu. Apostrofirati univerzalnu zdravstvenu zaštitu, pristup i finansijsku dostupnost; prevenciju smrtnosti majki i dece; posebnu pažnju obratiti na reproduktivno zdravlje i pravo žena; povećati pokrivenost vakcinacija; iskoreniti malariju i ići ka viziji budućnosti bez AIDSa i tuberkuloze; smanjiti smanjiti broj nezaraznih bolesti, uključujući mentalna obolenja, saobraćajne nesreće i promovisati zdravo ponašanje, posebno prema vodi, sanitacijama i higijeni.
 

90. Promovisati inkluzivan i održiv rast i dostojanstveno zaposlenje. To se može postići ekonomskom preraspodelom, finansijskim uključivanjem, efikasnom infrastrukturom, produktivnošću, trgovinom, održivom energijom, relevantnim obrazovanjem i treninzima. Politika tržišta rada treba da se fokusira posebno na mlade ljude, žene i osobe sa invaliditetom.
 

91.   Zaustaviti glad i neuhranjenost, zaostajanje u rastu, nestašice hrane posebno imajući u vidu brz rast svetske populacije, što zahteva kombinaciju stabilnih i odgovarajućih prihoda za sve, unapređenje poljoprivredne proizvodnje, dečiju zaštitu, jačanje socijalni zaštite za sve ugrožene građane.
 

92. Zemlje sa staračkim stanovništvom treba da dobiju politiku podršku za stare kako bi se uklonile prepreke njihovom punom učešću u društvu, istovremeno štiteći njihova prava i dostojanstvo.
 

95. Pravno osnaživanje, pristup pravdi, nezavisnom sudstvu i jedinstvenoj pravnoj identifikaciji mogu takođe da budu kritični u ostvarivanju pristupa javnim službama. 

106. Dostupnost informacijama je unapredjena tokom sprovođenja MRC. Međutim i dalje postoji jaka potreba za unapređenjem prikupljanja podataka, njihove distribucije i analize. Potrebne su bolje baze podataka i statistike, posebno jer će se posle 2015 uključivati indikatori šireg spektra, razvrstavanje podataka kako bi se shvatile razlike između i unutar grupa stanovništva. Ispitivanje kvaliteta nalaza treba da se obavi što uočljivije u okviru prikazanih rezultata. Kako sam već sugerisao, ciljevi treba da se smatraju ostvarenim jedino ako su zadovoljili sve relevantne prihode i socijalne grupe. 

111. Ciljevi treba da uzmu u obzir oblasti koje se prepliću kao što su rod, invalidnost, godine starosti i druge faktore koji vode nejednakosti u ljudskim pravima, demografiji, migracijama i partnerstvima. Novi ciljevi treba da obuhvate ljudsko blagostanje i uključe korišćenje merila koja su šira od standardnih, kao što su istraživanja subjektivnog blagostanja i sreće, kako je predstavljeno mnogim zemljama i Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. 

114. Generalna skupština može da pokrene finalnu fazu unutar-vladinih konsultacija na Plan posle 2015 na svojoj 69. sesiji. Te konsultacije mogu da daju nacrt za nekoliko unutar-vladinih događaja, uključujući sastanak na visokom nivou o invalidnosti i razvoju… 

116. Pozivam države članice UN da usvoje univerzalni Plan posle 2015, sa održivim razvojem kao njegovim centralnim delom. Iskorenjivanje siromaštva, inkluzivni rast koji cilja nejednakost… 

120. Da bi se to ostvarilo moramo da slušamo i uključujemo ljude u svetu. Čuli smo njihove pozive za mir i pravdu, iskorenjivanje siromaštva, ostvarivanje prava, uklanjanje nejednakosti, očuvanje naše planete. Nacije sveta moraju da se ujedine iza zajedničkog programa akcije kako bi ostvarili svoje težnje. Niko ne sme ostati po strain. Moramo da nastavimo da gradimo budućnost pravde i nade, život dostojanstven za sve.
 

III.     Analiza Izveštaja prema invalidnosti
 

Slede neka naša (DPI) razmišljanja u vezi sa invalidnošću do kojih smo došli čitajući Izveštaj: 

1.            Postoji opšte priznanje da su marginalizovane grupe ostavljene po strani iz gotovo svih ciljeva MRC. 

2.            Invalidnost se pominje na nekim mestima ovog Izveštaja, posebno u vezi za Planom posle 2015, udružena sa različitim marginalizovanim grupama. Kaže se  “Ciljevi treba da uzmu u obzir oblasti koje se prepliću kao što su rod, invalidnost, godine starosti i druge faktore koji vode nejednakosti u ljudskim pravima, demografiji, migracijama i partnerstvima..” 

3.            Napominje se da će se rezultati proizašli iz sastanka na visokom nivou o invalidnosti i razvoju, koji će se održati u septembru 2013 razmotriti u Planu posle 2015. 

4.            Pominju se “univerzalna zdravstvena zaštita, pristup i finansijska dostupnost” zdravstvenih usluga. Izveštaj sa panela nije posebno istakao ništa od toga u svojoj listi indikativnih ciljeva. 

5.            Borba protiv nejednakosti nije specifično naznačena u ciljevima Izveštaja panela. U odeljku ovog Izveštaja pod nazivom “Vizija i transformativne aktivnosti”, jedna od tačaka je “Bavljenje isključivanjem i nejednakošću”. Kaže se, “Da niko ne bi bio izostavljen, da bi svi krenuli napred, potrebne su aktivnosti promovisanja jednakih mogućnosti. To znači inkluzuivnu ekonomiju u kojoj i muškarci i žene imaju dostojanstven posao, pravnu identifikaciju, finansijske usluge, infrastrukturu i socijalnu zaštitu, kao i društvo u kome učestvuju na nacionalnom i lokalnom nivou upravljanja.” Tu se nigde eksplicitno ne pominje invalidnost. 

6.            Pominju se mentalne bolesti. There is a mention about mental illness. Kaže se, “smanjiti smanjiti broj nezaraznih bolesti, uključujući mentalna obolenja”. Mentalna bolest se vidi samo kao obolenje i fokus je ovde na prevenciji a ne rehabilitaciji ili izgradnji društva podrške. 

7.            Postoji još nekoliko opštih tačaka u Izveštaju koje izgledaju veoma važne i relevantne za invalidnost. To su: bolje baze podataka i statistike, posebno jer će se posle 2015 uključivati indikatori šireg spektra, razvrstavanje podataka kako bi se shvatile razlike između i unutar grupa stanovništva.  Pominje se i “pravno osnaživanje, pristup pravdi, nezavisno sudstvo i jedinstvena pravna identifikacija”. To je od izuzetnog značaja za pristup javnim servisima. 

8.            Mnoga pitanja (strategije/izazovi) i preporuke date u prethodnom Izveštaju Generalnog sekretara o uključivanju invalidnosti u MRC i Plan posle 2015 nisu uključeni u ovaj Izveštaj – npr. Pristupačnost, izgradnja kapaciteta, monitoring mehanizmi za invalidnost.

IV.      PREPORUKE

 1.              Izgleda da postoji velika volja da se ubrza progress MRC. UN bi mogle da započnu ubrzanu kampanju (preko 800 dana će ostati od 23. septembra 2013 do završetka perioda MRC). There seems to be a lot of focus on accelerating the progress for achieving MDGs. To bi moglo da pomogne da različite zemlje razviju svoje akcione planove, prikupe osnovne podatke, urade izveštaje o napretku i identifikuju izazove/uska grla u vezi sa pitanjem invalidnosti kao aspekta koji se provlači u svim MRC. 

2.             Već je pomenuto da će se rezultati sastanka na visokom nivou o invalidnosti i razvoju uzeti u obzir. Stiga efektno učešće invalidskog sektora je od izuzetne važnosti. Posebne preporuke u vezi sa osobama sa invaliditetom i Planom posle 2015 treba formulisati i uključiti u “finalni dokument” sastanka. 

3.             UN bi mogle da iniciraju diskusije i rad na prikupljanju najraznovrsnijih podataka (uključujući kvalitativne podatke) o različitim pitanjima koja se prepliću međusobno, kao deo kampanje MRC i kao pripremni rad za razvoj Plana posle 2015. 

4.             Na kraju, ali ne poslednje po važnosti, osobe sa invaliditetom treba da budu aktivno uključene u process formulisanja Plana posle 2014, kao deo panela/komiteta/radnih grupa. 

Odbor Senata za zajedničke poslove je 17. jula 2013. dao na raspravu izveštaj o prisilnoj sterilizaciji osoba sa invaliditetom u Australiji. Komitet je dao brojne zaključke, uključujući i preporuke za poboljšanje zakona i bolju edukaciju medicinskih radnika, sudova, osoba sa invaliditetom i njihovih porodica o pravima i odgovornostima 

“Ovo je bila veoma važna istraga za članove Komiteta. Preduzeli smo široke konsultacije i razmatrali je kako bi napravili izveštaj i komplet preporuka koje će ponuditi podršku i sigurnost koju osobe sa invaliditetom, porodice i medicinski radnici očekuju,” rekla je danas senator Rejčel Sivert.

“Ovo je vrlo lično i emotivno pitanje, posebno smo zahvalni onima koji su širom zajednice učestvovali u svim delovima istrage, uključujući i žene sa invaliditetom koje sup red Komitetom govorile o svojim ličnim iskustvima.

“Komitet je dao 28 preporuka koje se odnose na veliki broj pitanja i problema a koje smo proučili tokom poslednjih devet meseci.“Ovo je duboko lična stvar za mnoge pojedince i njihove porodice, ali se takođe radi i o (ne)poštovanju ljudskih prava u preduzimanju operacije protiv nečije slobodne volje.

Kada je osoba sa invaliditetom u stanju da donosi odluku, samostalno ili uz odgovarajuću podršku, sterilizacija se mora zabraniti, osim ako se osoba sa invaliditetom nije složila s tim.“Državno i teritorijalno zakonodavstvo se mora unaprediti u smislu izričitog stava da se pretpostavlja da osobe sa invaliditetom imaju kapacitet samostalnog donošenja odluka, osim ako se ne dokaže drugačije.“Komitet je dao veliki broj preporuka u vezi sa podrškom sudovima, uključujući pravnu pomoć i porodične sudove, podržane našim preporukama o zabrani prisilne sterilizacije.  

“Jasno je da je ovo kompleksno pitanje u kome se zamutila linija između terapeutskih i neterapeutskih operacija i da se veliki broj procedura svake godine izvede bez adekvatnog nadzora.

“Komitet takođe predlaže brojne mere kako bi se obezbedilo da se o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i potrebama osoba sa invaliditetom razgovara otvoreno a ne da se ignorišu, uključujući i razvoj ličnih planova kroz Nacionalne planove i strategiju u oblasti invalidnosti.

Članica komiteta iz Kvinslenda, senatorka Sju Bojs, je rekla; “Veoma sam zadovoljna da je komitet pristupio ovoj istrazi iz perspective osoba sa invaliditetom koje imaju pravo na iskazivanje ljubavi i seksualnosti kao i svi drugi koji nemaju invaliditet.

“Primena edukacije, treninga i podizanja svesti u zajednici o samostalnim odlukama i pravu na integritet sopstvenog tela treba značajno da unaprede život osoba sa invaliditetom, posebno kad se u zajednici unaprede razumevanje, podigne svest i prihvati pravo osoba sa invaliditetom na njihovu seksualnost, ” rekla je senatorka

Bojs.http://www.aph.gov.au/parliamentary_business/committees/senate_committees?url=clac_ctte/involuntary_sterilisation/index.htm    

Misija Zero projekta je promovisanje prava osoba sa invaliditetom. Glavna aktivnost je istrazivanje najinovativnijih praksi i politika koje unapredjuju primenu Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i predstavljene su u izvestaju Zero Projekta, na njegovom websajtu (www.zeroproject.org) i Zero Projekt konferenciji. Tema konferencije za sledecu godinu bice Pristupacnost je ljudsko pravo: Inovativne politike i inovativne prakse, posto niko ne moze da uziva ljudsko pravo bez pristupa istom. Pozivate se da nominujete, jednu, ili vise “Inovativnih politika” i/ili “Inovativnih praksi” koje su unapredile pristupacnost osobama sa invaliditetom. Obrasci za nominaciju, kao i uputstva, na sedam jezika dostupni su na http://www.zeroproject.org/about/nominations/. The deadline to submit nominations is July 29, 2013.