03/05/2010 by zavoddistroficara

Danas 4.3.2010. godine, Vlada RS je invalide u Zavodu distrofičara vratila u život. Potpredsjednik Vlade RS gosp. Antun Kasipović i ministar rada i boračko invalidske zaštite gosp. Rade Ristović su u stalnom kontaktu sa Premijerom Miloradom Dodikom koji je bio na službenom putu, izradili i ponudili trajno rješenje za Zavod distrofičara.

Ne samo da su ispunili naše zahtjeve da se vratimo na posao i učestvujemo u organizovanju Zavoda, nego su obezbjedili reprogram dugova, povezivanje radnog staža i povećan obim poslova iz branše kojom se Zavod bavi.

Zahvaljujemo se Premijeru Miloradu Dodiku i Vladi RS na učinjenim naporima i razumjevanju za naše probleme. Ovo je svakako, prvi veliki korak koji je veoma značajan za budućnost Zavoda distrofičara. Preostalo je da radimo i čekamo da vidimo koliko će se i kada sve što smo dogovorili i realizovati.

Žao nam je što smo morali izabrati ovako težak put za realizovanje naših zahtjeva, ali nismo mogli pronaći bolji način.

Zahvaljujemo se svim prijateljima i organizacijama koji su nas podržali u ovim teškim danima za nas i koji su nam ulivali nadu da možemo uspjeti.

Na Sajmu zapošljavanja koji se održava 5. marta 2010. u holu Narodnog pozorišta Užice Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga Užice promovisaće Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. 

Ovim zakonom podstiče se zapošljavanje osoba sa invaliditetom radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje istih u društvo, procena njihovih radnih sposobnosti, profesionalna rehabilitacija i osposobljavanje i obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane poslodavca i finansijsku stimulaciju za zapošljavanje ove kategorije građana. 

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje kvaliteta života ne samo samih osoba sa invaliditetom već i njihovih porodica.

Zapošljavanjem (koje nije fiktivno već i stvarno) postiže se puna inkluzija (uključivanje) čime se omogućava ravnopravnost i dostojanstvenost. 

BANJALUKA – Radnici Zavoda za distrofičare RS juče su nastavili štrajk glađu, drugi dan zaredom zbog otkaza koje im je podijelio stečajni upravnik, a kao glavnog krivca za loše stanje u ovom preduzeću označili su rukovodstvo i menadžment.

Drago Novaković, predstavnik radnika, kazao je da 23 teška invalida neće odustati od zahtjeva da se svi invalidi vrate na posao i da se u stečajnu grupu uključe dva invalida koja će štititi prava radnika. Predstavnici radnika juče su novinarima pokazali snimak sastanka od prošle godine, na kom se vidi Milorad Dodik, premijer RS, koji obećava da će se status ovog preduzeća i radnika riješiti.

„Nećemo izlaziti odavde da ne bismo uznemiravali javnost i ako počnemo padati, to ćemo raditi ovdje u Zavodu“, kazao je Novaković.Radnici su istakli da je većina njih u još lošijem zdravstvenom stanju zbog gladovanja, te da je ekipa Službe hitne pomoći dolazila da ih pregleda zbog učestalih nesvjestica i poremećenog krvnog pritiska.Oni su za katastrofalno stanje Zavoda okrivili rukovodstvo koje je, prema njihovim riječima, dovelo Zavod do ovakvog stanja.„Bez obzira što smo školovani, mi nismo mogli da budemo ni poslovođe. Tehnički direktor je ovdje došao prije osam godina zato što mu je direktor bio zet“, pričaju radnici.

Prema njihovim riječima, trenutno su u Zavodu, osim upravnika, još tri rukovodioca – Miladin Ilijašević, šef Pravne službe Zavoda, Darko Šumonja, tehnički direktor, i Mladen Guduraš, šef Komercijalne grupe Zavoda koji su, kako kažu, učestvovali u sistematizaciji radnih mjesta preduzeća i praktičkno proveli stečaj.Neki od ovih rukovodećih, tvrde radnici, provode strahovladu u Zavodu maltretirajući i omalovažavajući radnike invalide.„Prošli direktor je za godinu dana rada u Zavod došao pet puta i to na po 15 minuta. Plata mu je bila 2.000 maraka.

Neki rukovodeći toliko mrze invalide da je to vidljivo golim okom po njihovom ponašanju“, ispričali su radnici.Radovan Radulj, stečajni upravnik Zavoda, juče nije htio da kaže bilo šta na optužbe štrajkača.

„Neću da dajem izjavu. Vi novinari bi trebali to ljepše da pišete, a ne samo da se fokusirate na ono što je loše“, kratko je izjavio Radulj.Ni ostali rukovodioci na čiji su račun radnici Zavoda izrekli niz optužbi, takođe, nisu bili raspoloženi da odgovore na optužbe radnika, već su odbili da komentarišu bilo šta.

Čedomir Kovačević, pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite RS, sastao se juče sa štrajkačima da bi iznašli zajedničko rješenje i da ih upozna sa stavovima resornog ministra. Sastanak, međutim, nije urodio plodom.

„Ministarstvo je predložilo sastanak koji bi stečajni upravnik organizovao i na kojem bi se pokušali dogovoriti šta dalje. Međutim, oni su automatski odbili bilo kakve sastanke i zatražili da im u Zavod dođe Milorad Dodik jer jedino s njim žele da razgovaraju“, kazao je Kovačević. 

Datum: 26.02.2010 18:00
Autor: D. Remiković

U 2010. godini dodeliće se 140 stipendija studentima sa invaliditetom fakulteta i viših škola.
Ukupan broj stipendija za studente sa invaliditetom je 140, u neto iznosu od 17.000,00 dinara mesečno po korisniku stipendije, što za 12 meseci iznosi 204.000,00 dinara.

Vise na
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1378497

4. februar 2010. 

Strazbur. Komitet Ministara je usvojio tekst preporuka da države članice više ne smeštaju decu sa invaliditetom u institucije i da umesto toga daju prednost životu u lokalnoj zajednici.Postoji mnogo zabrinutosti oko kompatibilnosti institucionalnog zbrinjavanja i poštovanja dečijih prava. Uz odredjene izuzetke , nijedno dete ne treba da budeno smešteno u zatvorenu instituciju. Štaviše, institucionalno zbrinjavanje treba zameniti servisima u lokalnoj zajednici kao dela sveobuhvatnog pristupa.

Komitet Ministara priznaje da se države članice razlikuju u nivoima razvoja u ovoj oblasti i je deinstitucionalizacija tekući i dugotrajan proces. Stoga se u tekstu ističe važnost očuvanja prava deteta i ranjivost mladih u institucionalnom zbrinjavanju, posebno u tranzicionom procesu.Mehanizmi treba da budu uspostavljeni tako da uključe decu sa invaliditetom i njihove porodice u proces razvoja servisa, jer su oni najdirektniji korisnici i zainteresovane strane.Savet Evrope je već nekoliko godina aktivan u odbrani prava dece i pomaže iskorenjivanju nasilja nad decom, uključujući i decu sa invaliditetom.

Usvojen je 10/godišnji plan 2006-2015 radi promena u stavovima prema osoba sa invalidietom i svemu što se odnosi na njih. Ključni aspekt je zaštita i promovisanje prava i dostojanstva dece sa invaliditetom.  Jedan deo evropske izgradnje posvećen je Dečjem programu i zaštiti dece od nasilja.

Nekoliko miliona dece i odraslih sa invaliditetom žive u trajnom institucionalnom smeštaju u 47 zemalja članica Saveta Evrope.

U okviru Evropskog parlamenta su Medjuresorna grupa za invalidnost sa Evropskim forumom OSI 27. januara 2009 pozdravili novog predsednika te Medjuresorne grupe – osobu sa invaliditetom, po prvi put na tom mestu – i invalidskom pokretu predstavili Pakt o invalidnosti aktivistima i ministrima Evropskog parlamenta iz različitih grupa i nacionalnosti.  

“Istorijski dan za osobe sa invaliditetom”

Medjuresorna grupa je neformalno telo članova Evropskog parlamenta svih nacionalnosti i većine političkih grupa koje su zainteresovan za promovisanje invalidske politike u svom radu u evropskom i nacionalnim kontekstima. To je jedna od najstarijih grupa, osnovana 1980. Trenutno je čini oko  100 ministara Evropskog parlamenta. U decembru 2009. grupa je izabrala Madjara Adama Kosu, ministra parlamenta kao predsednika grupe.

Gospodin Kosa je tom prilikom rekal: ”Sanjao sam o tome kada će osobe sa invaliditetom konačno odlučuju same za sebe. Puna ratifikacija Konvencije UN o pravima OSI kao i usvajanje Pakta o invalidnosti medju zemljama članicama EU su neophodni koraci u ostvarenju tog sna kojeg delim sa 65 miliona osoba sa invaliditetom u Evropi”.  Aktivno učešće osoba sa invaliditetom u daljem kreiranju  invalidske politike za narednu dekadu je neophodno. Ako se princip punog učešća uvede u praksu, Pakt o invalidnosti kojeg predlaže Evropski forum OSI će doprineti razvoju istinski inkluyivnog društva, u kome će se čuti svi glasovi  a osobe sa invaliditetom će pomoći u oblikovanju boljeg sveta za sve. 

Zašto je neophodan Pakt o invalidnosti? 

Pakt o invalidnosti od 2011. do 2021. je koordinisana i održiva invalidska politika na evropskom i nacionalnim nivoima sa jasnim i dugoročnim pravcem i saradnjom medju državama članicama EU.  Trenutno ne postoje dugoročniji planovi u EU o invalidnosti koji sadrže jasan zajednički stav institucija i država članica. U 27 država članica se razvija 27 različitih nacionalnih akcionih planova u oblasti invalidnosti. Koordinacija izmedju evropskih i nacionalnih aktivnosti i jasno merljivi ciljevi povezani sa EU strategijom su put ka Evropi bez barijera. 

Više informacija na : www.disabilitypact.eu 

Nacrt Zakona o socijalnoj zaštiti

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, angažovao je Kontakt organizacije civilnog društva, kao predstavnike osetljivih grupa, krajnjih korisnika, za organizaciju javne rasprave radi unapredjenja teksta nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti sa aspekta ljudskih prava, društvene uključenosti i potreba svake od osetljivih grupa.

Centar za samostalni život invalida Srbije, kao Kontakt organizacija civilnog društva za grupu osoba sa invaliditetom, uzeo je aktivno učešće u ovom procesu, kontaktirajući više od 80 оrganizacija osoba sa invaliditetom u Srbiji radi dobijanja komentara, sugestija i predloga na Nacrt zakona.

Na okruglom stolu su predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike govorili o nacrtu Zakona o socijalnoj zaštiti i vodila se diskusija na prispele komentare na teks Zakona. Svi komentari i sugestije biće upućene Ministarstvu rada i socijalne politike na dalje razmatranje.

Osma stanica izložbe fotografija i dokumentarnog filma na temu invaliditeta na putu kroz gradove Srbije je grad Užice. Izložba Marija Boce “Neverovatne price neprimetnih života”, osmišljena u okviru nedelje inicijativa posvecenih invaliditetu i socijalnoj inkluziji.

Ova prelepa izložba je u sedam gradova u Srbiji osvojila veliku pažnju publike tako što je na neverovatan nacin jezikom fotografije ispricala neverovatne živote, vrlo cesto neprimetnih, osoba sa invaliditetom u Srbiji.  Izložbu ce propratiti projekcija istoimenog dokumentarnog filma Emanuelea Cikonija i Jelene Rosic, a bice izvedena i naša pozorišna predstava “San letnje noci”, ciji su akteri mladi sa invaliditetom iz Udruženja invalida cerebralne i decije paralize Užice, Udruženje distroficara Zlatioborskog okruga Užice i vršnjacka grupa iz Udruženja gradjana „Scena“.  

Otvaranje dešavanja održace se 27. januara, u 18.00h, u galeriji Narodnog pozorišta u Užicu, dok je pocetak predstave “San letnje noci” predviñen za 19.00h. Izložba fotografija bice otvorena do 3. februara, svakog dana od 12.00 do 17.00h (osim u nedelju, 31. januara).  

Projekat “Neverovatne price neprimetnih života” nastao je na inicijativu Ministarstva spoljnih poslova Italije -Italijanske kooperacije za razvoj, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rada i socijalne politike Srbije.

Konvenciju o uklanjanju svih vidova diskriminacije žena (CEDAW) je pre 30 godina usvojila Generalna skupština UN, tačnije 18. decembra 1979.

U 2009. je takodje obeleženo 10 godina Opcionog protokola koji je omogućava CEDAW komitetu da se upozna za sa kršenjima prava o kojima izveštavaju pojedinci. Do danas je Konvenciju ratifikovalo 186 država a 98 Opcioni protokol.

Ove godine, na sajtu http://www.unifem.org/cedaw30/   u povodu ove tridesetogodišnjice Konvencije može da se prate napredak na nacionalnim nivoima u primeni Konvencije. Usvajanjem novih ustava, nacionalnih zakona i politika, zasnovanih na principu rodne jednakosti, prava žena postaju nacionalni standardi.

Na ovom sajtu se nalaze i brojne uspešne priče o primeni Konvencije, širom sveta, koje ilustruju kako nacionalni partneri i globalno društvo mogu da rade zajedno da obezbede rodnu jednakost i da ona postane realnost za sve žene i devojke.

21/01/2010 , Madrid

Oko 300 aktera na polju siromaštva i socijalne isključenosti će prisustvovati otvaranju Konferencije kojom se zvanično proglašava 2010. za Evropsku godinu borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti.Učesnici iz 27 zemalja članica, kao i Islanda i Norveške, razgovaraće o trenutnim izazovima u borbi protiv siromaštva, učinku rasta EU i budućim zadacima, nakon 2010.Konferencija će služiti tome da se:

• Produbi razumevanje siromaštva i socijalne isključenosti, na osnovu predstavljenih podataka iz prethodnih godina i izveštaja EU
• Pošalje jasna politička i socijalna poruka o potrebi da se koriguju nejednakosti u Evropi i da se borba protiv siromaštva postavi u centar svih dešavanja
• Predlože dugoročni ciljevi za borbu protiv siromaštva I socijalne isključenosti za buduću EU Strategiju do 2020
• Podstaknu akteri i relevantne institucije da preuzmu inicijativu u okviru EU radi borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti
• Generišu novi podsticaji u borbi protiv siromaštva i inspirišu ljudi da se ujedine u toj borbi.

Konferenciju organizuju Evropska unija i Španija kao predsedavajuća Unije.

29/12/2009 Nikola Barbutov za Southeast European Times iz Beograda

Jedna organizacija u Srbiji izvlači ono najbolje kod sportista invalida u toj zemlji.

Sportski savez invalida Srbije, koji ima oko 15.000 članova, ima misiju da održi aktivnost sportista invalida u toj zemlji. „Sportski rezultati nisu primarni cilj. Cilj je pre svega da se što je moguće više osoba sa invaliditetom uključi u sve manifestacije, umesto da sede kod kuće…

Naš cilj je da povećamo broj naših članova, kojih je sada oko 2 odsto od ukupnog broja osoba sa invaliditetom“, izjavio je SETimes-u Dušan Moračanin, izvršni sekretar Sportskog saveza invalida Srbije. On je dodao da su za ostvarivanje tog cilja savezu potrebna dodatna finansijska sredstva.

„Nas finansiraju Ministarstvo sporta i omladine i Ministarstvo rada i socijalne politike, ali ta sredstva dovoljna su samo za osnovne troškove i aktivnosti. Nismo u mogućnosti da se razvijamo i ponudimo nešto novo. Rad sa osobama sa invaliditetom zahteva čitav tim koji uključuje i psihologa … mi nismo u stanju da zaposlimo takvu vrstu osoblja“, rekao je Moračanin.

Invalidi iz Srbije takmiče se na državnom i međunarodnom nivou u šahu, streljaštvu, pecanju, plivanju, stonom tenisu i košarci u invalidskim kolicima, a takođe učestvuju u rekreativnim aktivnostima kao što su planinarenje, jedrenje i dizanje tegova. Prema Moračaninovim rečima, sportske aktivnosti — posebno planinarenje — su sjajan način da osobe sa invaliditetom povećaju svoje samopouzdanje.  

„Kada stignete na vrh fantastičan je osećaj pogledati oko sebe i shvatiti kroz šta ste sve prošli. Uspeli ste“, kaže on. Savez je pre otprilike tri godine počeo da organizuje planinarske akcije u saradnji sa dva planinarska kluba — Pobeda i Avala.

Milanka Arsić, koja je nedavno otvorila svoj planinarski klub pod nazivom Balkan, opisala je penjanje na Bobotov Kuk, planinski vrh u severnoj Crnoj Gori, na koji su se ispeli planinari invalidi. „Bilo je izuzetno teško. Bilo je nestvarno, fenomenalno, nemoguće — ali smo uspeli“, izjavila je ona za SETimes.

Vodič planinarskog kluba Pobeda Zoran Kovljenić bio je presretan što su planinari invalidi uspeli nešto što ni neki „zdravi“ ljudi nisu mogli. Planinarska grupa planira da izađe iz lokalnih okvira i penje se na vrhove planina u susednim zemljama, poput planine Olimp u Grčkoj i planine Rila u Bugarskoj.

Crna Gora, Tanzanija, Bolivija i Alžir su tokom novembra i decembra potpisale Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom i povećale broj zemalja koje su to učinile na 76. Ove zemlje su ratifikovale i Opcioni protokol a broj zemalja koje su ga ratifikovale sada je 48.