U Beogradu je 13/14. marta u hotelu Slavija održan SHARE SEE trening o “Uključivanju pitanja invalidnosti u lokalne politike”. Grupu od 19 učesnika, iz deset organizacija osoba sa invaliditetom, kroz dvodnevni trening program su vodili Milica Ružičić-Novković, Dimitrije Gligorijević i Duško Savić.
Svetislav Marjanovic i Dimitrije Gligorijevic su 08. i 09. marta uspešno održali trening u Nišu. Temu “Ukljucivanje pitanza invalidnosti u lokalne politike” slusala je grupa od 20 učesnika što je više nego na prvom modulu na kome je bilo 19 učesnika. Bilo je zaista zadovoljstvo raditi sa grupom koja se pokazala izuzetnom na vežbama. Ako je sudeći po reakcijama, ovde ne bi trebalo očekivati osipanje do kraja treninga.
Prvog dana rada rad grupe je pratila Anna Perrenoud, Assistant Director HI SHARE SEE.
Ambasada SAD vas poziva na druženje sa
Gordanom RajkovNarodnom poslanicom Skupštine Republike Srbije,Koordinatorkom za razvoj i medjunarodne odnose, Centra za samostalni život invalida Srbije,Menadžerkom projekta Servis personalnih asistenata u Srbiji Američki kutak, BeogradMakedonska 22/1utorak, 6. mart17:00 Pridružite nam se u čast nominacije Ambasade SAD za Medjunarodnu nagradu Hrabre žene, za Gordanu Rajkov. Gordana Rajkov je prva osoba sa invaliditetom koja je ušla u Parlament Srbije. Ona će govoriti o svojim izazovima i uspesima kroz godine rada i aktivizma u invalidskom pokretu, borbi za ljudska prava žena i uopšte osoba sa invaliditetom. Gordana Rajkov će govoriti na srpskom jeziku.
Treneri Centra su održali po jedan trening na temu Zagovaranje u cilju uključivanja pitanja invalidnosti u lokalne politike. U Smederevu su Duško Savić i Vojislav Mladenović održali trening 6. i 7. februara u sali Opštine. Prisutno je bilo 15 učesnica iz osam organizacija OSI. 
U Jagodini su Dimitrije Gligorijević i Svetislav Marjanović održali trening 15. i 16. februara u hotelu Jagodina. Treningu je prisustvovalo 14 učesnika iz osam organizacija OSI. Sa ovog drugog treninga 
Judith Heumann poznata Amerikanka, aktivistkinja u borbi za prava osoba sa invaliditetom. Ona je jedan od pionera modernog zakonodavstva koje je Ustavom SAD priznalo garancije jednakosti i pristupa osobama sa invaliditetom. Ona je suosnivač Svetskog Instituta za invalidnost. Takodje je u vreme Klintonove administracije bila pomoćnik sekretara Kancelarije za specijalno obrazovanje i rehabilitaciju pri Odeljenju Vlade SAD za obrazovanje. Nakon toga je 2002. izabrana za Savetnika za invalidnost i razvoj u Svetskoj banci. To je bilo prvi put da je osoba sa invaliditetom bila zaposlena puno radno vreme. Trenutno je vodeći konsultant u, Global Partnership for Disability and Development (G.P.D.D.). Ovaj intervju je uradila Chitra S. Shankar za vreme boravka Judith Heumann u Indiji gde se održavao sastanak G.P.D.D.
1. Kao jedan od osnivača invalidskog pokreta u Americi, poznati ste i kao osoba izuzetno snažnih verovanja u filozofiju “ništa o nama bez nas”. Kako ovo načelo sprovodite u svoj ličnom i profesionalnom životu? Svrha mog života je da budem uvek budna i da uvek nastojim da budem što je moguće jača. Postoji mnogo izazova za mene i kao ženu i kao osobu sa invaliditetom. Nastojim da tu budnost uključim u mrežu svojih prijatelja koji su politički odani ovoj ideji, koji su o njoj dobro informisani i imaju sličnu viziju o svetu u kojem svi zajedno živimo.To je način na koji treba da živite svoj život – da uvek budete na pravom mestu u pravo vreme i verujete u svoja ubedjenja. Na primer, kada sam prvi put došla u hotel Ashoka uvidela sam da ne postoji pristupačno kupatilo. Sada postoji. Radila sam na tome sa vlastima vrlo angažovano i uspela. Male stvari su važne kao i velike. Male stvari koje vas kao osobu sa invaliditetom često brinu, utiču i na druge ljude takodje. Za mene to znači živeti u skladu sa ideologijom. Mislim da ako se opustite i dozvolite da se neka stvar desi, dopuštate i drugim stvarima da se dese. Treba biti uključen i slušati različita ljudska iskustva. Ljudi treba da se osnaže a svaki pojedinac treba da oseti dobrobit od toga.2. Kako danas vidite američki invalidski pokret u poredjenju sa onim iz 60-tih godina?Pokret se proširio. Počeo je sa malom grupom ljudi borbenog duha koji su se borili protiv velikih problema – uglavnom diskriminacije i njenih povratnih efekata. U kasnim 60-tim i 70-tim godinama kako se pokret razvijao i rastao, bili smo grupa očajnika sa različitim poreklom i iskustvom, što je bio problem. Nismo se medjusobno poznavali. No tokom godina, uticali smo jedni na druge, edukovali druge pored sebe, govoreći kako da rade u različitim oblastima poput obrazovanja, transporta itd. Mi u Americi se menjamo sa razvojem organizacija, a neki od zakona imaju zaista veoma snažno dejstvo – posebno Zakon o pristupačnosti. Nastavljamo da se suočavamo sa izazovima. Neke od sudskih odluka su bile loše. Postoji potreba stalnog učešća u zakonodavstvu da bi se obezbedilo da možemo da održimo i ojačamo našu poziciju u vladama. Važno je i pitanje finansiranja i da li ljudi gube neke povlastice ili ne. Ali moramo biti i stratezi jer je trenutno više konzervativnih sudova. Osobe sa invaliditetom imaju teškoće u pronalaženju posla. Diskriminacija je deo toga. Ljudi nemaju podršku na svojim radnim mestima. Zapošljavanje je i dalje osnovni problem, pošto se obrazovanje popravilo. Deca sa invaliditetom pohadjaju škole, ali nisu sva integrisana i postoji visoka stopa odustajanja.
Invalidski pokret nastavlja da raste ali većina osoba sa invaliditetom nisu deo njega. Invalidnosti su tako različite i mnogi ljudi se suočavaju sa svojom invalidnošću u kasnijim godinama života. Tako to nije jednorodna i prosta grupa. Ali potrebno je naći način kako da se u invalidski pokret uključe ljudi sa tzv. nevidljivim invaliditetom.
3. Da li mislite da danas postoji više orudja i tehničkih pomagala u poredjenju sa 60-tim godinama?Smisao rada po cross-disability načelu je moćna alatka. Kao cross-disability pokret smo postigli više promena u zakonodavstvu nego što bi postigli kao grupa okupljena oko odredjene vrste invalidnosti. Kakos u ljudi obrazovaniji i imaju više znanja u mogućnosti smo da efikasnije pregovaramo. Ljudi su u poziciji autoriteta i mogu da stvaraju politiku i utiču na nju. Više osoba sa invaliditetom je birano na odgovorne pozicije u vlasti. Osobe sa invaliditetom su vidljivije na ulicama, jer je infrastruktura adaptirana, i tako postaju deo svakodnevnog života mnogo više nego pre. Potrebno je da se fokusiramo na mlade da se smanjuje izolacija. Roditelji i osobe sa invaliditetom postali su zajedno mnogo više uključeni. 4. Kakvu ulogu SAD igraju u medjunarodnom pokretu za prava osoba sa invaliditetom?Na nesreću SAD imaju ograničenu ulogu u medjunarodnoj areni. Možda jer je to velika zemlja a ljudi su manje angažovani i upućeni na medjunarodne probleme. No i to se polako menja. 5. Kao zastupnik za prava osoba sa invaliditetom, mnogo ste uradili svih ovih godina. Šta mislite koji su najveći doprinosi i najveći uticaj koji ste postigli?
Od prvog sudskog slučaja kada sam odbijena za posao, osećam svoj rad ne samo kao individualni već kao kolektivni čin. Ljudi u meni vide volju da se Boris za ono u šta verujem. Činjenica da sam borac je veoma važna.
Moja vizija je takodje da radim u gradjanskom društvu nastojeći da utičem na veće poznavanje i razumevanje i saradnju.
6. Kakva je uloga multilateralnih agencija, poput Svetske banke, u oblasti invalidnosti?
One se bore, ali se i trude. Svetska banka nastoji i trenutno radi dobar posao, ali se ostali opiru tome. U svim agencijama, ako sedite i pričate sa nekim političi i analitički, lako dolazimo do zajedničkog jezika, ali ako se i neinvalidne osobe ne školuju, zašto očekivati da će se društvo posebno baviti osobama sa invaliditetom. Potrebno je da osote sa invaliditetom rade na politici i budu prisutne u svim oblastima i institucijama. Neke od dobrih stvari kao što je G.P.D.D. su da rade obećavajuće aktivnosti jer objedinjuju više različitih grupa koje rade u oblasti invalidnosti, posmatrano sa strane ljudskih prava i jednakih mogućnosti – a ne medicinskog modela.7. Šta Vas dovodi u Indiju?
Global Partnership for Disability and Development (G.P.D.D.) sastanak.
8. Koji je značaj G.P.D.D. u odnosu na invalidsku populaciju i kakav je uticaj na medjunarodnom nivou?
G.P.D.D. nastoji da objedini različite grupe koje rade na inkluzivnom razvoju i da ih nauči da rade zajedno. Veliki broj pojedinaca rade dosta u oblasti invalidnosti, a potrebno je lagano ih uključivati u zajedničke aktivnosti.
9. U Indiji ste već nekoliko dana. Kakvo je Vaše iskustvo?Nisam mogla izaći iz hotela jer ne postoje oboreni ivičnjaci na ulicama. Ne postoji pristupačan transport. Bila sam već u Indiji 2003. i ne vidim da se mnogo toga promenilo.
10. UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je usvojena 25. avgusta 2006. Šta mislite kad će biti ratifikovana?
To je neverovatan trenutak. To je najveće dostignuće u medjunarodnim okvirima i document nastao kao posledica glasa osoba sa invaliditetom. Ratifikovaće se verovatno u nastupajućoj godini. Potrebno je ubediti vlade da urade ono što se mora uraditi.
Preuzeto iz: Disability News and Services
Disgrafija predstavlja teškoću u ispravnom pisanju bez obzira na to koliko ste u stanju dobro da čitate. Osobe sa ovim oštećenjem mogu da pišu ali imaju problem da to rade koordinisano. Osobe sa disgrafijom često imaju problema sa osnovnim spelovanjem, izgovaraju pogrešne reči pri sklapanju rečenice I ponekad imaju problem sa vezivanjem pertli na svojim cipelama. Disleksija Disgrafija – Pisanje je nečitko, prepisivanje relativno dobro a spelovanje loše. Ritmičko udaranje (taktiranje) prstima je normalno.Motorna disgrafija – Usled motoričke nespretnosti pisanje je nečitko, prepisivanje je nečitko, spelovanje je normalno a taktiranje prstima je ubrzano.Prostorna disgrafija – Usled nemogućnosti snalaženja u prostoru pisanje je nečitko, prepisivanje je nečitko, spelovanje je normalno a taktiranje prstima je ubrzano.
Simptomi:
U simptome spadaju mešanje velikih I malih slova, nepravilna veličina I oblik slova, nedovršena slova, nastojanje da se pisanje koristi kao komunikaciono orudje, smanjena brzina pisanja ili prepisivanja, pričanje sa sobom u toku pisanja, opšta nečitljivost.
Detaljniji simptomi:Zgrčeni prsti prilikom pisanja; neobičan položaj tela, ručnog zglova i papira prilikom pisanja; nepotrebno brisanje napisanog; neprepoznavanje velikih i malih slova, kao i normalnih i kurzivnih slova; pogrešno korišćenje margina i redova; neorganizovano pisanje po strani; nedovoljna brizna prilikom prepisivanja; opšta nečitljivost; potreba za verbalnim signalima; oslanjanje na mentalnu sliku onoga šta npr. radi ruka dok piše; primena verbalnih uputstava i sporo planiranjeViše na www.k12academics.com
Na www.gateway2at.eu možete naći razne interesantne informacije u odeljku Case studies o asistivnoj tehnologiji kao podršci osobama sa različitivim tipovima invaliditeta. Takodje, možete da pronadjete nova i raznovrsna pomagala i njihove karakteristike.Obavezno pročitajte…
UNITED NATIONS (AFP) – Nasilje nad ženama je “teško i široko rasprostranjeno” u svetu gde jedna od tri žene u svom životu doživi nasilje od svog partnera. „Postoji nepobitna evidencija o bezobzirnom nasilju širom sveta,“ rekao je bivši predsedavajući UN Kofi Annan u izveštaju „Kraj nasilju nad ženama: od reči ka akciji.“
Ovaj izveštaj navodi istraživanja o nasilju nad ženama u najmanje 71 državi pokazujući „značajan odnos žena koje su doživele fizičko, seksualno ili psihološko nasilje…prosečno, najmanje jedna od tri žene su u svom životu bile žrtve nasilja svog intimnog partnera.“
Svetska zdravstvena organizacija je radila studiju u 11 država i ustanovila da se procenat žena koje dožive seksualno nasilje od svog intimnog partnera kreće od šest procenata u Japanu i Srbiji i Crnoj Gori do 59 procenata u Etiopiji.Ubistva žena su često povezana sa seksualnim nasiljem, izmedju 40 i 70 procenata žena su žrtave ubistva svojih muževa ili mladića u Australiji, Kanadi, Izraelu, Južnoj Africi i SAD, kaže se u izveštaju UN.
Utvrdjeno je da je preko 130 miliona devojaka/devojčica postalo šrtvama seksualnog osakaćenja, uobičajene prakse u Africi i nekim zemljama Srednjeg istoka, ali se to može naći i u imigrantskim zajednicama Evrope, Severne Amerike i Australije.Ubistva ženske dece, prenatalna seksualna selekcija i sistematsko zapostavljanje ženske dece je rašireno u zemljama južne Azije, jugoistočne Azije, severne Afrike i Sredjeg istoka.Takodje se navodi činjenica da izmedju 40 i 50 procenata žena Evropske Unije, koje dožive nasilje u svom životu prijavljuju i neke vidove seksualnog nasilja.„Većina od nekoliko stotina hiljada žena i dece koje su žrtve trgovine, često se prodaju radi seksualne eksploatacije,“ kaže se u izveštaju.
Takodje se govori o seksualnom nasilju tokom ratnih sukoba, pa se navode cifre od 50,000 i 500,000 žena koje su silovane tokom genocida 1994. u Ruandi, a izmedju 20,000 i 50,000 žena je imalo istu sudbinu u Bosni u toku rata 1990.
U Evropi, Severnoj Americi i Australiji, više od polovine žena sa invaliditetom ima iskustva fizičkog nasilja, dok ta iskustva ima samo trećina neinvalidnih žena.
U izveštaju se navodi da žene koje su bile žrtve nasilja često počinju da konzumiraju alcohol, drogu, suočavaju se sa seksualnom disfunkcijom, pokušavaju samoubistvo, suočavaju se sa post-traumatskim stresom i poremećajima centralnog nervnog sistema.
U zaključku se kaže da uprkos napretku u posledjim decenijama „nasilje nad ženama još nije steklo prioritet koji zaslužuje da bi se uradile značajnije promene.“
„Kohezivniji strateški pristup je potreban od svih aktera, uključujući vlade, medjunarodnu zajednicu i gradjansko društvo,“ kaže se u izveštaju.
Dana 30. i 31. januara u Berlinu će 450 delegata iz Evrope inaugurisati Evropsku godinu jednakih mogućnosti za sve na prvom Evropskom samitu za jednakost – zajedničkoj inicijativi Evropske Komisije i Nemačke, predsedavajuće EU. Ministri Evropske Unije, trgovačke unije, tela koja se bave jednakošću, poslodavci i nevladine organizacije će takodje prisustvovati ovoj manifestaciji.
Samit će imati tri ključna cilja:
Samit o jednakosti će otvoriti Ursula von der Leyen, nemački državni Ministar za porodicu, stare, žene i mlade i Vladimír Špidla, evropski Komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti. Radionice samita će se koncentrisati na četiri ključne teme koje promoviše Evropska godina:
Datum: 1. februar 2007
Mesto: Kembridž univerzitet (Velika Britanija)Opšte informacije: govornici profesor John Clarkson, profesor Richard Harper i Dr Ray Adams.
Datum: 14. februar 2007
Mesto: Milan (Italija)Opšte informacije: radionica će se održati na Fakultetu za dizajn Politehničke akademije u Milanu. Organizovana je uz pomoć Lombardijskog odeljenja Ergonomskog društva, Fakulteta za dizajn, Italijanskog nacionalnog istraživačkog saveta i EDeAN-a (European Design for All eAccessibility Network), Evropske mreže za dizajn i pristupačnost.
Datum: 22 – 23. mart 2007
Mesto: Beč (Austrija)Opšte informacije: medjunarodni kongres ‘ Hendikepirane osobe na margini društva orijentisanog ka dostignućima’ organizuje Austrijska asocijacija LOK – Leben ohne Krankenhaus (Život van bolnice).
Datum: 2. maj 2007
Mesto: London (Velika Britanija)Opšte informacije: Vodeća manifestacija u Velikoj Britaniji o pristupu tehnologijama za osobe sa svim vrstama invaliditeta čiji je domaćih E-Access bilten.
Datum: 8-9. maj 2007
Mesto: Milton Hill, Steventon Oxfordshire (Velika Britanija)Opšte informacije: dvodnevna konferencija prikazuje novosti u ICT tehnologijama i govoriće kako asistivna tehnologija pomaže osobama sa teškoćama u učenju i osobama koje o njima brinu. Na konferenciji će se prikazati rezultati projekta TATE (Through Assistive Technology to Employment) – Zapošljavanje uz pomoć asistivne tehnologije.
Datum: 18 – 20. maj 2007
Mesto: Atina (Grčka)Opšte informacije: @utonomia predstavlja vodeća tehnološka, umetnička, društvena, estetska i kulturna dostignuća osoba sa invaliditetom i osoba koje rade na poboljšanju specijalnog obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih servisa.
Nacionalni Centar za društvena istraživanja je najveća nezavisna društvena institucija za istraživanje u Velikoj Britaniji. U njemu se obavljaju analize i istraživačke studije na polju društvenog i javnog života – uključujući velika istraživanja javnog mnejna. U svom 23. izveštaju “Britanski društveni stavovi” objavljenom 24. januara 2007. otkrivamo široko rasprostranjene predrasude prema osobama sa invaliditetom. Evo nekih činjenica I pokazatelja:
• 75% ispitanika misli da u Britaniji danas postoje predrasude prema osobama sa invaliditetom – ali samo 25% misli da postoje mnoge predrasude.
• Više od polovine ispitanika (52%) ne misli da je shizofrenija invalidnost. Samo 44% misli da su osoba koja boluje od kancera ili starija osoba kojoj je potreban slušni aparat osoba sa invaliditetom, a samo četvrtina misli da je osoba koja ima težak deformitet lica osoba sa invaliditetom. Skoro trećina ispitanih smatra da neko ko makar i privremeno koristi štake (prelom noge npr.) osoba sa invaliditetom. i tako dok pravna definicija invalidnosti, koja se nalazi u Aktu o diskriminaciji osoba sa invaliditetom (DDA – Disability Discrimination Act)glasi “svaka osoba koja ima fizičko ili mentalno oštećenje ili dugotrajno zdravstveno stanje, koje uzrokuje značajne i dugotrajne posledice na njenu mogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti” – javnost izgleda ima mnogo uža shvatanja, zasnovana i fokusirana samo na fizičkim oštećenjima.• Postoji mnogo nelagodnosti u istraživanju odredjenih kontakata sa osobama sa nekim vrstama oštećenja. Samo 29% kaže da ne bi imali ništa protiv da se u njihov komšiluk doseli osoba sa shizofrenijom, ali samo 19% izjavljuje da ne bi imali ništa protiv da osoba sa shizofrenijom stupi u brak sa nekim od njihovih bliskih rodjaka.• Ali nisu u pitanju samo mentalna oštećenja: samo 21% kaže da ne bi imali ništa protiv da neko od njihovih bliskih rodjaka stupi u brak sa osobom koja ima MS ili težak oblik artritisa, a samo polovina ne bi imala problem s tim da neko od njihovih rodjaka ide u crkvu, pozoriste ili supermarket sa slepom osobom.• Ima i nekih dobrih nalaza u ovom istraživanju. Na primer, poznavanje osobe sa može da utiče na smanjenje predrasuda. Osobe sa neposrednim iskustvom u oblasti invalidnosti imaju mnogo manje negativnih stavova prema osobama sa invaliditetom a i nastoje da takve stavove šire. Tako na pitanje o mogućem komšiji sa shizofrenijom, 82% osoba koji ne poznaju nikog sa invaliditetom ne bi se osećalo prijatno, nasuprot 71% onih koji poznaju nekog ko je osoba sa invaliditetom. Medjutim 62% osoba sa invaliditetom ne bi se osećali prijatno u toj situaciji – interesantna statistika.
Šta mislite o ovim nalazima? Da li se oni poklapaju sa vašim životnim iskustvom i stavovima? Da li su ove činjenice iznenadjujuće? Da li ste iznenadjeni ovim stavovima ili vam se čini da oni odražavaju nešto što već znate?
OUCH! MAGAZIN
Četvrtak, 25. januar 2007.
Ovog se januara završava jedna od faza projekta SPAS. Kao što smo ga s radošću počeli, želeli smo da ga u dobrom raspoloženju i završimo uz prisustvo svih onih koji su u projektu direktno učestvovali ili na bilo koji način davali podršku svih ovih godina. Završavajuci projekat želeli smo da nagradimo korisnike koji su tokom projekta zaista živeli samostalan život po svim postulatima njegove filozofije, personalne asistente koji su radili u skladu sa potrebama svojih poslodavaca/korisnika i najbolje organizovanu i vodjenu kampanju za nastavak SPAS projekta u nekom novom vidu, za ove stare i neke nove korisnike i njihove asistente. O “ideji čije je vreme došlo“ pričaju i oni koji su verovali u nju i koji i dalje veruju. O njoj pričaju i oni kojima je ta ideja bila sumnjiva – što samo znači da je preispituju jer nisu potpuno sigurni da je utopija. U petak, 19. januara su proglašeni pobednici i to izgleda ovako: Najbolje organizovana i vodjena kampanja je bila u Somboru. Najbolji personalni asistenti su: Suzana Djordjević iz Leskovca (3), Andjelka Janićijević iz Beograda (2) i Dragoljub Stojanović iz Leskovca (1. mesto). Korisnici koji su ostvarili najveću promenu za vreme trajanja projekta su: Gordana Stojanović iz Leskovca (3), Julijana Čatalinac iz Sombora (2) i Slobodan Milojković iz Jagodine (1. mesto).
© Copyright 2022 All Rights Reserved
