Strazbur, 4-6. septembar  2007

U subotu 11.08.2007 god. u  sportskoj hali JASSA, u Jagodini  je održan treći po redu stonoteniski turnir  osoba sa invaliditetom, pod nazivom „Trofej Jagodina“.

Na takmičenju su učestvovale ekipe iz: Novog Sada, Beograda, Šapca, Zrenjanina, Smedereva, Čačka, Leskovca, Kragujevca i Jagodine. Na turniru je učestvovalo 40 takmičara. Turnir je svečano otvorio Zoran Gligorijević, sportski direktor Jassa, a svečanom otvaranju je i svetski prvak u stonom tenisu Zlatko Kesler. Turnir je medijski propraćen lokalnim televizijama RTJ Jagodina i Palma Plus Jagodina.

Prema vestima iz kancelarije UN za pravne poslove, Madjarska je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni Protokol 20. jula 2007. Tako je postala druga država koja je ratifikovala Konvenciju (Jamajka je bila prva) i prva koja je ratifikovala Protokol. Ovo je veliki korak napred i sve čestitke organizaciji MEOSZ i svim njenim članovima za ovo izuzetno postignuće.

Komitet ministara Saveta Evrope je usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja, što predstavlja najveći napredak u ovoj oblasti.
„Ne treba da postoji nikakvo oklevanje, ali ni zadovoljstvo u borbi protiv seksualne eksploatacije ili zlostavljanja dece,“ rekao je sekretar Saveta Evrope Terry Davis prilikom pozdravljanja usvajanja Konvencije.

Ova nova Konvencija je prvi instrument za uspostavljanje različitih formi seksualnog zlostavljanja dece kao kriminalnog dela, uključujući i zlostavljanje u kući ili porodici, uz upotrebu sile, surovosti ili pretnji.
Uz neprimerene radnje koje se pominju u ovoj oblasti – seksualno zlostavljanje, dečija prostitucija, dečija pornografija, prisiljavanje dece na pornografske radnje – u tekstu se nalaze i izrazi „briga o spoljnom izgledu dece“ a radi seksualnih usluga i „seks turizam“.

Njeno usvajanje se takodje sagledava u kontekstu trogodišnjeg Programa Saveta Evrope „Izgradnja Evrope za decu i sa decom“, koji se vodi već godinu dana.

11. juli 2007 –

Zvaničnici Ujedinjenih nacija kažu da globalni sporazum o zaštiti prava nekih 650 miliona osoba sa invaliditetom može stupiti na snagu najranije sledeće godine, pošto je Katar ove nedelje postao 100. zemlja potpisnica ovog dokumenta.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom će stušiti na snagu 30 dana nakon što je ratifikuje 20 država, a do sada je to učinila samo Jamajka.

Sekretarijat UN za Konvenciju u pravima osoba sa invaliditetom procenjuje da će sledećih 19 ratifikacija moglo da se uradi do kraja ove godine.Stručnjak za invalidska pitanja u UN Thomas Schindlmayr je rekao da je ovaj document dizajniran tako da štiti ljudska prava “standarde za sve oko kojih se ujedinila medjunarodna zajednica.”

On kaže da oko dve trećine država članica UN nemaju pravnu zaštitu osoba sa invaliditetom, iako oni čine jednu desetinu globalne populacije. Konvencija bi trebalo da “obezbedi da osobe sa invaliditetom uživaju ista ljudska prava kao I drugi u okviru svojih zajednica… ne traže se nikakva ‘nova’ ljudska prava.”

Nakon otvaranja za potpise 30. marta, Konvencija je brzo dobila podršku svih zemalja članica. Ovih 100 zemalja potpisnica, uključuje i 55 država koje su takodje potpisale i Opcioni protokol. Taj Protokol omogućava pojedincima i grupama da upućuju peticije Komitetu za prava osoba sa invaliditetom onda kada su svi nacionalni resursi i procedure iscrpljeni. “Mi smo zadovoljni tolikom posvećenošću zemalja članica,” rekao je gospodin Schindlmayr.

Usvojena u Generalnoj skupštini UN prošlog decembra, Konvencija je jedan od najbržih sporazuma koji je ikad dogovaran u UN. Ona predvidja da države koje je ratifikuju treba da sprovode zakone i druge mere da bi unapredile prava osoba sa invaliditetom kao i da eliminišu zakonodavstvo, običaje i praksu koji diskriminišu osobe sa invaliditetom.

ISTANBUL—APRIL 2008—  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba iz Turske je 2006. organizovalo Prvi medjunarodni festival Dečijeg osmeha, 2007. je organizovan Drugi festival uz učešće 750 dece sa i bez invaliditeta iz 26 zemalja sveta. Naš prevashodni cilj je pomoć deci sa invaliditetom da se druže sa ostalom decom I zaštitimo njihovu budućnost u ovom svetu koji se stalno menja.  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba iz Turske, započela je pripreme za III medjunarodni festival Dečijeg osmeha u nedelji od 23. aprila 2008. za decu sa invaliditetom uzrasta od 7-15 godina iz celog sveta. Tražimo grupe dece sa invaliditetom ali I mešane grupe ( deca sa i bez izvaliditeta) koja imaju pripremljen neki scenski nastup na primer, folklore, moderni ples ili talentovane pojedince koji pevaju ili sviraju neki instrument ili se bave nekim drugim umetničkim tehnikama koje mogu da se prikažu na Festivalu. Na ovom Festivalu ćemo se posebno osvrnuti na decu sa fizičkim invaliditetom, ali ćemo svakako uključiti i decu sa drugim vrstama invaliditeta. 

Želimo da pozovemo decu i njihove pratioce na naš Festival. Ovo je samo prvo pozivno pismo. Gosti neće plaćati smeštaj, hranu, lokalni transport, posete i eventualne bolničke troškove za vreme boravka u Istanbulu, to će pokriti naše udruženje (osim transportnih troškova za dolazak u Tursku). Bićemo počastvovani da vaša zemlja uzme učešće u ovom medjunarodnom dogadjaju. Vaš preliminarni odgovor treba da stigne do 27. jula 2007. godine na dole naznačeni mejl.     

Mesut Varlik 

Manager of Foreign AffairsE-mail: tofdmesut@gmail.com  

Za više informacija o Festivalu posetite naš sajt i pogledajte detalje sa prethodna dva: www.smilingchild.com  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba Turske Web Site: www.ofd.org.tr 

Modni fanatici govore o modi, oblačenju i taštini iz sedeće perspektive. 

Osobe koje koriste invalidska kolica znaju kako je teško pronaći dobru odeću, koja će i dobro pristajati. Suknje su prekratke na ledjima. Pantalone su preuske u preponama I na kukovima. Jakne spadaju napred prilikom svakog pokreta a naramenice vam dodaju jos jedne grudi. To uopšte nije smešno!!

Nije toliko komplikovano ako mislite da šijete sami sebi. Ako imate svoj “sopstveni” model, možete da kreirate odevnu kombinaciju i varijaciju koju god želite.

Imajući “sopstveni” model možete od šnajderke da tražite da vam sašije poseban odevni predmet za posebne prilike – na primer dvodelni komplet za svečanost dodele diplome ili pronadjite krojača koji pravi motociklističku odeću I naručite kožnu jaknu na kojoj će vam svi zavideti.

Modni fanatici govore o oblačenju korisnika invalidskih kolica. Na ovom sajtu naći ćete modele koje možete “skinuti”, jednostavne šivaće instrukcije, savete I druge korisne sitnice. Ovde možete pronaći sve što je potrebno da biste prepravili garderobu po svom sopstvenom ukusu.

Posetite nas na www.independentliving.org/fashionfreaks 

Grupa za podršku i zastupništvo CCS, sada CCS Disability Action, je u toku svoje Nedelje podizanja svesti o uspesima samostalnog života osoba sa invaliditetom pokušalo da skrene pažnju javnosti na činjenicu da mnoge osobe sa invaliditetom ne žive u mestu stanovanja koje su sami izabrali.

 “Ukoliko živite u Domu za trajni smeštaj, nećete imati priliku da pravite svakodnevni izbor, što mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo,” kaže Viv Maidaborn, aktivistkinja CEO, CCS Disability Action. “Život u mestu stanovanja kojeg ste sami odabrali znači da ste doneli odluku o svom okruženju, a nije doneta umesto vas. To znači da birate kada i šta ćete jesti, da li će i ko živeti sa vama, kako će izgledati vaš dom i razne druge stvari koje drugi ljudi podrazumevaju,” kaže Viv. U ovoj organizaciji veruju da jako mnogo osoba sa invaliditetom u Novom Zelandu trenutno živi u neprikladnim ili nametnutim životnim uslovima. To podrazumeva da u svako doba i do 200 osoba sa invaliditetom ispod 50 godina starosti živi u staračkim domovima. CCS Disability Action trenutno radi sa Vladom na fleksibilnijim finansijskim kriterijumima za servise namenjene osobama sa invaliditetom koji će im omogućiti pojedinačnu podršku da bi mogli da žive u svom domu i po svom izboru.CCS Disability Action može pomoći osobama sa invaliditetom pri ispunjavanju aplikacija, pronalaženju adekvatnih asistenata i upoznavanju lokalne zajednice i njenih odredjenih delova. “Često se dešava da neko jednostavno želi živi samostalan život i ima mogućnost svakodnevnog izbora,” kaže Viv Maidaborn. Lorna Sullivan, iz Standards Plus, samostalne agencije za promociju menadžmenta i rezultatski orijentisanih kvalitetnih servisa za osobe sa invaliditetom je oberučke prihvatilo ovu poruku “osnovnog prava”. “Promovisanje društva koje visoko ceni živote osoba sa invaliditetom i neprestano radi na unapredjenju naše pune participacije je izvrsno. Ali kada se poriču ljudska osnovna prava odlučivanja gde će da žive, što je bio slučaj do danas, onda je to sramno,” kaže ona. “Novi Zeland ponosno i opravdano promoviše svoja postignuća u zatvaranju velikih institucija, ali ne uspeva da prepozna da i male institucije imaju negativan i dugotrajan uticaj na životne mogućnosti socijalnu vrednost ljudi.Stanovanje uz podršku Novog Zelanda se slaže, “osobe sa invaliditetom žele da imaju kontrolu nad svojim životima. Oni žele da imaju svoje izbore o tome gde i kako će živeti i kakva im podrška u tome treba,” rekao je Shmuel Bar-Even. “Njihova zajednica mora da se preorijentiše sa obeshrabrujuće prakse iz prošlosti ka stvarnom pripadništvu u zajednici i stvarnom izboru,” kaže on. Kad se radi o samostalnom životu u zajednici, osobi sa invaliditetom može trebati podrška prilikom spremanja hrane, kupovini ili ličnim potrebama. CCS Disability Action veruje da će povećanjem fondova osobe sa invaliditetom imati realniju sliku uključenosti u zajednicu i vremenom bolje doprinositi svojoj zajednici. 

Udruženje distrofičara srednjeg i severnobanatskog okruga Kikinda je bio organizator sportskih susreta osoba sa distrofijom, Kup Kikinda 2007. pod sloganom: “I u sportu o nama nikada bez nas“, koji je održan u Kikindi u subotu, 30.06.2007. Uz prisustvo predstavnika-takmičara iz svih organizacija distrofičara iz cele Vojvodine, na susretima su uzeli učešće i članovi Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga Sombor. Takmičenje se odvijalo u više disciplina, ekipno i pojedinačno. Članovi UDZO su osvojili dve zlatne i jednu srebrnu medalju i pehar u sledećim disciplinama: 

– II ekipno mesto u šahu

– I ekipno mesto i zlatni pehar za vožnju elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju

– II mesto i srebrnu medalju u vožnji elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju, osvojio je Željko Martinović – bivši korisnik SPAS-a–

I mesto i zlatnu medalju u vožnji elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju, osvojila je Julijana Čatalinac – korisnik SPAS-a

– I mesto i zlatnu medalju u bacanju pločica, osvojila je Julijana Čatalinac.  

Slobodan Milojković iz Jagodine se dugo bavi stonim tenisom. Kruna upornog rada i treniranja su bronzana medalja na Trofeju Beograda, krajem maja 2007. i četvrto mesto na turniru u Smederevu 09.06.2007.Slobodan je učestvovao i na Svetskom kupu u Novom Sadu, na kome je konstatovan napredak u njegovoj igri i u singlu i u dublu.Želimo mu još uspeha!

Šta oni mogu da urade?

– John M. Williams

Ralph Waldo Emerson je govorio svojim studentima, „nemojte mi govoriti ono što znam, kažite mi ono što ne znam.“Savetujem poslodavce da se vode ovim pravilom prilikom razmišljanja da li da zaposle osobu sa invaliditetom.Beskrajno pitanje koje mi upućuju poslodavci je, „Šta zaposleni koji ima neki invaliditet može da radi?“ Odgovor je iako iz tri dela, veoma jednostavan.Prvo kažem da pročitaju biografije Džona Miltona (oštećenje vida), Aristotela (problem sa govorom), Ludviga van Betovena (oštećenje sluha), pevačice Šer (teškoće u učenju), umetnice Fride Kalo (polio), Stivena Hokinga (ALS) i Helen Keler (oštećenja vida i sluha)… ova lista lako moze da ide u nedogled.U svakom stoleću i svakoj generaciji radjaju se ili postaju osobe sa invaliditetom koje nadmašuju one koji to nisu. Oni se ne osećaju krivim što imaju sposobnost, samoodredjenost i disciplinu. Zamislite kako bi siromašan svet bio bez postignuća jednog Aristotela, Miltona, Linkolna, Helen Keler i drugih. Istorija se, rekao bih, više bavi njihovim uspesima, nego njihovim invalidnostima. Tako i treba, gledati na osobu, ne njenu/njegovu invalidnost, prilikom zapošljavanja. Drugo, zamislite da vas intervjuišu za posao, za koji znate da ste u stanju da ga radite. Osoba koja vas intervjuiše je osoba sa invaliditetom. Kako biste reagovali da vam se kaže, „Iako odgovarate ovom poslu, nećemo vas angažovati pošto niste osoba sa invaliditetom.“ Koje su vaše reakcije? Bes! Povredjenost! Gorčina! Vi ne želite da iskusite ovakvu situaciju, zašto onda stavljate druge u tu poziciju? Treći korak je otkriće beneficija Informativne Tehnologije za osote sa invaliditetom. Odeljak 508 Zakona o rehabilitaciji iz 1998. je pokretačka snaga u pravljenju hardvera i softvera koji su pristupačni osobama sa invaliditetom. Majkrosoftov VISTA  omogućava osobama sa invaliditetom da ga koriste. Hewlett Packard, Canon USA, Adobe, IBM, Nokia, Verizon i drugi proizvodjači prave pristupačne programe u svojim proizvodima. Ti proizvodi omogućavaju zaposlenima sa invaliditetom da budu produktivniji i efikasniji. Ti proizvodi ruše informativne zidove koji su kroz istoriju onemogućavali osobe sa invaliditetom da se radno angažuju. IT i Asistivne tehnologije izjednačavaju mogućnosti za zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Takve tehnologije omogućavaju osobama sa invaliditetom da postanu lekari, advokati, nastavnici, pisci, preduzetnici, kompjuterski stručnjaci, medicinski radnici, telefonski operateri, računovodje, inžinjeri. Da biste saznali više o proizvodima Asistivne tehnologije posetite njihov sajt www.atia.org.

——————————————————————————————-

John M. Williams piše o invalidskim pitanjima već 29 godina. On je osmislio frazu Asistivna tehnologija. Napisao je više od 1,500 članaka na različite teme u vezi sa invalidnošću I autor je dela „Asistivne Tehnologjie:širenje Univerzuma mogućnosti za osobe sa invaliditetom.“ Više na sajtu: Assistive Technology News  

Treninzima je Jagodini (16-17. juna) i Smederevu (19-20- juna) je završena serija treninga III Modula u organizaciji Centra za samostalni život invalida Srbije.Ovim su treneri Centra uspešno završili i ovaj krug treninga u okviru SHARE SEE programa.

Treneri Centra za samostalni život invalida Srbije su uspešno održali tri treninga III Modula na temu “Zagovaranje u cilju uključivanja pitanja invalidnosti u lokalne politike”.

Treninzi su održani u Nišu, Predejanu i Beogradu i slike sa prva dva treninga dovoljno govore o radnoj atmosferi.

Niš

Predejane