DISKRIMINACIJA PO OSNOVU INVALIDNOSTI
1.1 pretpostavljen obim diskriminacije po osnovu invalidnosti
– Oko polovine Evropljana pretpostavlja da se diskriminacija po osnovu invalidnosti širi – Neznatno veći broj ispitanika smatra da je diskriminacija po osnovu invalidnosti u njihovoj zemlji retka (49% retko; 15% veoma retko, 34% umereno retko) u odnosu na one koji smatraju da je rasprostranjena (45% rasprostranjena; 10% veoma rasprostranjena, 35% umereno rasprostranjena). Tri procenta misli da je diskriminacija po osnovu invalidnosti ne postoji u njihovim zemljama a drugih tri posto kažu da “ne znanju”. U vezi sa etiničkom diskriminacijom po zemljama se uočava velika različitost gde je ta vrsta diskriminacije najveća u Francuskoj (61% ), Italiji (56%) i Portugalu (55%). Zemlje gde je to zapažanje najmanje su Malta (21%), Irska (25%) i Kipar (30%).
Polna, starosna i politička struktura različito posmatra diskriminaciju po osnovu invalidnosti:
● Žene (48% široko rasprostranjena) – muškarci (42%).
● Godište izmedju 15 i 54 (15-24, 48%; 25-39 & 40-54, both 47%) a oni preko 55 (41%).
● Politička levica (49%), centar (44%) a desno krilo (42%).
1.2 Promene u stavovima o diskriminaciji po osnovu invalidnosti
– Javnost u EU sve manje želi prisutnost diskriminacije po osnovu invalidnosti
– U ovoj oblasti je primetna promena u odnosu na rezultate iz 2006, kada je 52% dalo odgovor ‘široko rasporostranjena’ a sada je to 42%.Po zemljama to izgleda ovako:
2006. 2008. razlika %
Rummunija 48% 30% -18
Kipar 47% 30% -17
Poljska 53% 38% -15
Austrija 52% 38% -14
Malta 34% 21% -13
Bugarska 45% 32% -13
Spain 54% 41% -13
Italija 68% 56% -12
– Preko jedne trećine ispitanika kažu da je diskriminacija po osnovu invalidnosti manja u odnosu na pre pet godina-
1.3 Merenje diskriminacije po osnovu invalidnosti
– 2% ispitanika u EU su doživeli diskrimijaciju po osnovu invalidnosti prošle godine
– 7% je reklo da su bili svedoci da se to dogodilo nekom drugom Proporcija ispitanika koji su bili svedoci diskriminacije po osnovu invalidnosti u prošloj godini
U Evropskoj Uniji prosek 7%
Austrija, Švedska 11%
Najviši rezultati po zemljama
Velika Britanija 10%
Kipar, Portugal, Irska 4%
Najniži rezultati po zemljama
Malta, Grčka 3%
1.4 Stavovi o osobama sa invaliditetom
– Nizak nivo predrasuda o susedima sa invaliditetom –
Na “skali prijatnosti” od 10 poena prosećan Evropljanin daje 9.1 na pitanje kakvo je osećanje imati komšiju sa invaliditetom. Ovo je najviša ocena do sada. Preko 61% ispitanika je dalo 10 od 10 – na primer da se u toj situaciji osećaju potpuno konforno.Ispitanici sa komšijama sa invaliditetom su prosečno davali ocenu 9.3 za razliku od onih koji nisu imali takve komšije i njihov prosečan bod je bio
8.8. – Relativno visok stepen prihvatanja osoba sa invaliditetom u najvišim političkim krugovima-
Imajući u vidu prethodno pitanje, prosećan Evropljanin je spreman da pozdravi osobu sa invaliditetom u najvišim političkim krugovima u zemlji. Na skali od 1 do 10, prosećan odgovor ima 8.0, uz 42% Evropljana koji su dali 10 od 10, za odgovor da se osećaju potpuno konforno u vezi sa tom idejom.