Nacionalni Centar za invalidnost i novinarstvo je objavio ovu listu zajedno sa vodičem namenjenom novinarima i pripadnicima opšte populacije koji žele da nauče odgovarajuću i tačnu terminologiju, kada pišu ili se obraćaju osobama sa invaliditetom.
Ono što se smatra prihvatljivim jezikom u vezi sa invalidnošću se menja dramatičnom brzinom pa se tako i standardi adaptiraju kako se razvijaju razumevanje i percepcija. Mnogi od dole navedenih termina su se nekad široko koristili i nisu se smatrali uvedljivim, ali danas uveliko upućuju na inferiornost i imaju druge negativne konotacije. Drugo su prevaziđeni medicinski ili kolokvijalni termini.
Ovo su samo neki od termina koje treba izbegavati kada pišete ili govorite o osobama sa invaliditetom:
Abnormalan: neodgovarajući izraz kada se opisuje pojedinac. Abnormalnost je izraz kojim opisujete nešto što se razlikuje od normalnog. Termin se može koristiti u medicinskom kontekstu, kao „abnormalno iskrivljenje kičme”. Kad se koristi da se opiše osoba to je vrlo uvredljivo. Fraza „abnormalno ponašanje” odnosi se na socio-kulturne standarde i otvorena je za različite interpretacije.
Boluje od: ukazuje da osoba sa invaliditetom pati ili ima umanjen kvalitet života. Nije svaka invalidnost posledica obolenja, nisu sve osoba sa invaliditetom žrtve ili bolesni. Preporučuje se korišćenje neutralnog jezika kojim će se jednostavno reći činjenica o prirodi invaliditeta. Na primer: “On ima mišićnu distrofiju” ili “osoba sa mišićnom distrofijom.”Takođe treba izbegavati “opise koji sadrže notu sažaljenja”
Sposoban: upućuje na osobu koja nema invaliditet. Kao takav ukazuje da su sve osobe sa invaliditetom „nesposobne” ili da nisu u stanju da koriste svoje telo. Neki od predstavnika invalidskog pokreta radije koriste termin „osobe bez invaliditeta”. Izraz „osoba bez invaliditeta” je neutralniji za upotrebu.
Prikovan za kolica: Opisuje osobu koja je na ovaj način zavisna od svoje opreme, koja u stvari služi da joj da više slobode (a ne prikuje).Osoba koje koriste kolica, štap ili skuter, smatraju ih delom svog ličnog prostora. Osoba koje koriste kolica imaju različite invalidnosti i različite mogućnosti.Prihvatljivo je reći “osoba koja koristi kolica” a izbegavati termine “prikovan” i “vezan” je kolica omogućavaju ljudima da se kreću a ne sputavaju ih.
Gluv i nem/gluvonem: izbegavajte ove termine jer su oni često netačni i mogu biti uvredljivi. Nem je nekad bio široko rasprostranjen izraz da bi se opisala osoba koja ne govori i ne može da se izrazi. Nekad je upućivao i na to da je neko ko ne može da govori i glup. Gluvonem je termin koji se odnosio na ljude koji niti čuju, niti mogu da govore. Osobe sa ovom vrstom invaliditetom mogu da se izraze pisanjem, znakovnim jezikom i na druge načine. Osim toga postoje osoba koje čuju iako ne mogu da govore.
Defektan: izbegavajte ovakve izraze jer oni upućuju na to je da je osoba “nekompletna”. Defekt se definiše kao mana, nedostatak, nesavršenost. Umesto izraza defektan treba koristiti izraze koji upućuju na prirodu invalidnosti ili povrede.
Dementan, senilan: izbegavajte da opisujete osobu kao senilnu ili dementnu. Koristite jezik „prvo osoba” pa upotrebljavajte izraz „osoba sa demencijom”.
Mentalno retardiran: uvek se trudite da identifikujete vrstu invalidnosti ili koristite izraze – mentalni, intelektualni i razvojni invaliditet.Termini mentalno retardiran, retard i mentalna retardacija su nekad bili uobičajeni i nisu smatrani uvredljivima. Predsednik SAD je 2010. potpisao “Rozin zakon” kojim se termin mentalna retardacija zamenjuje izrazom intelektualni invaliditet u svim oblastima, uključujući i federalni zakon.
Kepec: izraz se koristio ranije da opiše neobično nisku osobu. Danas se smatra uvredljivim. Nizak rast je medicinsko ili genetsko stanje čiji je rezultat stas niži od 130 cm. Koristi se izraz mali ljudi ili osoba malog rasta.
Paraplegičar: izbegavajte obraćanje osobi na taj način. Recite osoba sa paraplegijom. Paraplegija je gubitak pokretljivosti u donjim ekstremitetima i posledica je povrede kičmenog stuba ili povrede mozga. Kad nekome kažete da je paraplegičar kao da ga definišete njegovim stanjem. Koristite termin osoba sa paraplegijom. Nekad osobe sa paraplegijom sebe žargonski zovu “para”. Ako i vi to hoćete, koristite navodnike.
Šizofreničar: uvek koristite jezik “prvo osoba” a tako i termin “osoba sa shizofrenijom” umesto šizofreničar ili šizofrena osoba. Shizofrenija je ozbiljna mentalna bolest koja se karakteriše iskrivljenim tumačenjem realnosti i utiče na individualno mišljenje, osećanje i delovanje. Uobičajeni simptomi su vizuelne i slušne halucinacije, haotičan tok misli, neuzvraćanje komunikacije, nedostatak zadovoljstva u svakodnevnom životu i dr. To ne uključuje podeljenu ličnost. Koristite izraz “osoba sa shizofrenijom” samo ukoliko znate da postoji klinička dijagnoza.
Biljka: izbegavajte da nekog nazivate biljkom čak i ako je osoba u vegetativnom ili komatoznom stanju. I u ovakvim situacijama koristite izraze “prvo osoba” da ne biste dehumanizovali osobu.