Frapantan podatak predstavlja činjenica da je 47% ispitanika kao razlog nekorišćenja Interneta navelo da im on nije potreban! Takođe je visoka cifra onih koji su naveli da ne umeju da koriste kompjuter odnosno da ne mogu sebi da ga priušte (24,9 odnosno 23,3%). A onda još veći šamar progresu – 52,1% ljudi koji ne koriste Internet nema nameru da u budućnosti počne da ga koristi! Ovaj trend naročito je izražen u populaciji starijoj od 40 godina, što jasno pokazuje da stariji građani Srbije uopšte nemaju predstavu za šta bi im ova „tehnološka zavrzlama” uopšte mogla koristiti. Još jednom je propust političke volje u adekvatnom rešavanju administrativnih problema države doveo do ignorantnosti njenih građana… Kada tome dodamo podatak da gotovo 77% onih koji uopšte mogu i žele da koriste Internet od kuće i dalje na raspolaganju ima samo mogućnost povezivanja preko dial-up modema koji je u većem delu sveta prevaziđen sistem, informatičko društvo u Srbiji odaje veoma ograničenu i nezainteresovanu sliku.
Slično istraživanje koje je u decembru prošle godine sproveo Telekom Srbije u saradnji sa istraživačkim timom CESID-a pokazuje nešto više cifre u svim ranije navedenim tačkama, ali isključivo zahvaljujući različitom sistemu uzorkovanja. Tako i dalje imamo sliku društva u kojoj veliki broj građana ne može sebi da priušti kompjuter ili da izdvoji sredstva da se kompjuterski obrazuje, a više od polovine to zapravo i ne želi. Oni koji, naprotiv, to mogu ograničeni su nedovoljno razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom. Iako su neki od vitalnih zakona za implementaciju brojnih elektronskih i administrativnih servisa doneti, zbog neimenovanja adekvatnih regulatorskih tela i službi, oni nikada nisu zaživeli. Ignorantnost koja je primetna po tome što većina građana Srbije ne uviđa svrhu Interneta u poslovanju pa ni u svakodnevnom životu nije daleko ni od onih koji ga zdušno koriste: po analizi srpskog pretraživača Pogodak (www.pogodak.co.yu), među 10 najtraženijih reči prilikom pretraživanja u celoj 2005. godini nalaze se erotika, seks, horoskop, igrice i porno. Ni ostale nemaju mnogo veze sa edukacijom, istraživanjem ili hobijem bilo koje vrste što jasno pokazuje da ni korisnici Interneta kod nas nemaju osećaj za njegov obrazovni i socijalni karakter.
Ono što može da pomogne jeste hitan strateški plan za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i mera za njihovu što bržu implementaciju. Zatim, stvaranje mogućnosti preko različitih poreskih i drugih olakšica da domaćinstva koja imaju najniža primanja mogu sebi da obezbede računar. Najzad – najbitnije – obrazovanje građana koje će im pomoći da koriste nove tehnologije i savremene elektronske servise koji će pre ili kasnije biti u potpunosti uvedeni kod nas. Bez toga, teško da ćemo na ekonomskom i bilo kom drugom planu moći da postanemo indikativna zemlja u regionu.
Iris MILJKOVIĆ