Donacija prirodnih suplemenata
Kompanija Bionica Pharmaceuticals je donirala Centru i njegovim clanovima prirodne dodatke ishrani Imunix, Diurex i Thyroseu.
Preparat Diurex predstavlja ekstrakt rastavića koji je od davnina poznat kao prirodni uroantiseptik i diuretik.
Preparat Thyrosea predstavlja dodatak joda u ishrani (kombinacija spiruline i kalijum jodida) i koristi se za poboljšanje memorije i koncentracije. Nadoknadom joda u organizmu, Thyrosea smanjuje rizik od bolesti štitaste žlezde.
Preparat Imunex je kompletna formula sastojaka prirodnog porekla potrebnih organizmu za razvoj imuniteta – kombinacija spiruline u prahu i pivskog kvasca obogaćenog selenom.
Zahvaljujemo kompaniji Bionica Pharmaceuticals.
PONOSNI NA NASIH PROTEKLIH 10 GODINA (i jos neku vise)
Servis personalnih asistenata pojavio se prvi put kao pojam i kao praksa 2001. godine kada ga je kao mini pilot projekat organizovao Centar za samostalni život OSI Srbije uz finansijsku podšrku medjunarodne organizacije Oxfam. Rezultati i iskustva tog mini projekta, Centar je objavio u istraživačkoj studiji slučaja „Servis personalnih asistenata kao alternativni oblik podrške invalidima”.
Taj mini pilot projekat poplocao je put znacajnoj donaciji koja je stigla od “Irske pomoci” za puni pilot program 2002.godine, koji je implementiran u saradnji sa medjunarodnom organizacijom Katolička služba pomoći (CRS), koji je podržalo i tadašnje Ministarstvo za socijalnu politiku Srbije, a kasnije nastavila da ga podržavaju i sva kasnija Ministarstva rada i socijalne politike Srbije u tri Vlade koji su se promenile u tom vremenskom periodu. Sličan servis postoji u mnogim zemljama, među kojima su Irska, Velika Britanija, Švedska, Danska, Norveška, Finska, Italija, Nemačka i SAD. Pilot servis PA u Srbiji oslanja se na iskustva i naučene lekcije iz svih ovih zemalja, ali najviše je inspirisan irskim iskustvom.
U periodu od 2002. do 2010. godine, Centar je obavljao niz aktivnosti i projekata u cilju promovisanja i pružanja usluge personalne asistencije i to:
1. Organizovanje servisa od 2002 do 2007 kroz projekat SPAS I i SPAS II, koji su finansirali Vlada Repubike Irske, CRS i Vlada Republike Srbije
2. Razvijanje, testiranje i primena procedura i dokumenata neophodnih za odvijanje servisa
3. Razvijanje programa obuke za personalne asistente i obuke za korisnike i sprovodjenje edukacija za preko 100 asistenata, više od 100 korisnika, predstavnike Centara za socijalni rad i lokalnih vlasti u periodu od 2003 do 2007 godine
4. Izrada studije izvodljivosti za Servis personalnih asistenata u Srbiji, 2006. i registracija Studije u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije
5. Obavljeno istraživanje o Ekonomskoj opravdanosti ulaganja u SPA i Istraživanje o promenama kvaliteta života korisnika koji su koristili servis PA
6. Organizovanje servisa PA od 2007 do sredine 2008 kroz projekat „Od alternative do standardizacije“ finansiran od Fonda za socijalne inovacije Vlade Republike Srbije
7. Izrada standarda kvaliteta za uslugu personalne asistencije kroz projekat „Od alternative do standardizacije“ finansiran od Fonda za socijalne inovacije Srbije tokom 2007. godine
8. Testiranje Nacrta standarda za uslugu personalne asistencije kroz pružanje usluge servisa PA u Beogradu i Leskovcu, u okviru programa za proveru standarda Ministarstva rada i socijalne politike Srbije u saradnji sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, tokom 2008. godine
9. Organizovanje servisa PA i dalja izrada standarda za korisnike u Beogradu, tokom 2009. godine kroz projekat koji je finansirao Balkanski fond za gradjanske inicijative – BCIF
10. Podrška organizovanju usluge personalne asistencije u Novom Sadu kroz partnerski projekat sa centrom „Živeti uspravno” uz podršku Izvršnog veća Vojvodine, u kome je CSŽ bio odgovoran za obuke asistenata i korisnika, kao i uspostavljanje procedura i mehanizama za pružanje servisa
11. Prezentacija iskustava iz pružanja usluga personalne asistencije uključujući izvodjenje neophodnih obuka i proces izrade standarda kvaliteta usluge SPA, na nizu stručnih, domaćih i medjunarodnih skupova Centar za samostalni život OSI Srbije je kroz svoj projekat SPAS ukljucio znatan broj relevantnih institucija iz razlicitih sektora u sprovodjenje svojih aktivnosti, dao inicijativu da se ispita potreba za integrisanim i odgovarajucim uslugama u sistemu socijalne zastite i ponudio alternativne usluge za osobe sa invaliditetom.
U vreme pokretanja prvog Servisa PA (2001/2002 god.) od relevantne zakonske regulative postojao je samo Zakon o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana, koji nije prepoznavao ovu vrstu usluga. Od tada je, zahvaljujući i aktivnostima Centra za samostalni život OSI Srbije, donet niz strategija i zakona koji daju osnov za obezbedjenje ove usluge kroz sistem socijalne zaštite, ali i u drugim relevantnim oblastima. Ključna zakonska dokumenta koja su relevantna za pružanje usluga socijalne zaštite jesu:
- Strategija za smanjenje siromaštva Srbije
- Strategija razvoja socijalne zaštite
- Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom Srbije
- Zakon o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana Srbije
- Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbije
- Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI
- Zakon o potvrdjivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
- Zakon o socijalnoj zaštiti Srbije
I konacno, Centar za samostalni zivot OSI Srbije je u julu 2011. godine akreditovao prvi i jedini program obuke za personalne asistente u Republickom zavodu za socijalnu zastitu.
Ponosni smo na svoj rad i znamo zasto.
Uspostavljanje neformalne poslaničke grupe za unapređenje statusa, položaja i kvaliteta života OSI (Grupa za OSI)
Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije, zajedno sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) i Nacionalnim demokratskim insitutom (NDI) je pokrenuo projekat pod nazivom „Ujedinjenim snagama do poliitičkog i ekonomskog osnaživanja osoba sa invaliditetom“, a jedna komponenta projekta odnosi se na unapredjenje saradnje izmedju poslanika u Narodnoj Skupštini i organizacija osoba sa invaliditetom u Srbiji. Projekat je u februaru ove godine odlučila da finansijski podrži kancelarija Evropske Unije, u okviru programa EIDHR, a podržavaju ga i Kancelarija Vlade Srbije za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva i organizacija.
Jedan od glavnih ciljeva projekta je da poveća političko učešće i osnaži ulogu organizacija OSI u razvoju politika u Srbiji kroz povećanu saradnju narodnih poslanika i organizacija OSI i formiranja neformalne poslaničke grupe za unapređenje statusa, položaja i kvaliteta života OSI (Grupa za OSI).
Sastanak sa poslanicima koji su dali podrsku osnivanju ove grupe je održan 28. Novembra 2013 u domu Narodne skupstine.
Dan osoba sa invaliditetom, 3 decembar, obeležen u Narodnoj skupštini Republike Srbije
Povodom 3 decembra, dana osoba sa invaliditetom, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održao je posebnu sednicu zajedno sa Odborom za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Skupštine Republike Srbije. Sednica je održana sa temom „Uklonimo prepreke, otvorimo vrata – uključenost za sve“ Sednici su pored narodnih poslanika/ca, članova oba Odbora, prisustvovali i predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva građevinarstva i urbanizma i predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom iz Beograda, Prijepolja i Novog Pazara, zaštitnik građana Saša Janković, predstavnici kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i predstavnik Delegacije EU u Srbiji
Predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Milica Dronjak ukazala je na probleme i postojanje socijalnih barijera i potrebu podizanja svesti društva o potrebama OSI, a predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Dejan Radenković izrazio je spremnost ovog Odbora da, u okviru svojih nadležnosti, razmatra potrebe i sugestije udruženja osoba sa invaliditetom, sa aspekta uklanjanja arhitektonskih barijera, kako bi se olakšala socijalna uključenost ovih osoba. Predstavnici organizacija OSI Srbije, posebno su ukazali na probleme u sprovodjenju Zakona o socijalnoj zaštiti i organizovanju službi podrške u lokalnoj zajednici i potrebu što bržeg usvajanja novih zakona o prostornom planiranju, psima vodičima za slepe osobe, srpskom znakovnom jeziku i zakonu o organizacijama OSI.
Pre početka zajedničke sednice oba Odbora, predstavnici organizacija OSI, prisustvovali su otvaranju plenarne sednice Parlamenta, obišli zdanje Doma Narodne Skupštine i izložbu „Srbija – trajanje i pamćenje” postavljene u svečanom holu Domu Narodne skupštine, na kojoj je predstavljena arhivska građa iz istorije moderne srpske državnosti, među kojom su i originalni rukopis „Sretenjskog“ ustava iz 1835. i pasoš Vuka Stefanovića Karadžića iz 1852. godine.
Poseta Narodnoj skupštini i održavanje posebnih sednica Odbora inicirani su u okviru projekta “zajedno za političko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom“ koji finansira Delegacija EU u Srbiji a sprovode ga Centar za SŽ OSI Srbije i NOOIS, uz podršku Nacionalnog demokratskog instituta u Srbiji.
INVALIDNOST NIJE PITANJE IZBORA – VAŠ STAV JESTE
Sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na:
BEZBEDNOST I SIGURNOST :
Pravo na život, slobodu i sigurnost pojedinca. Pravo na život bez nasilja u i van porodičnog doma. Pravo na jednaku zaštitu od nezakonitog mešanja u privatnost, porodicu, dom ili prepisku.
Pravo na zaštitu u oružanim sukobima, humanitarnim katastrofama i prirodnim nepogodama.
JEDNAKU ZAŠTITU PRED ZAKONOM:
Pravo da jednako budu tretirani pred zakonom i zaštićeni zakonom bez diskriminacije, uključujući obezbeđenje odgovarajućih uslova i za boravak u pritvoru.
ŽIVOT BEZ DISKRIMINACIJE:
Pravo na slobodan život bez diskriminacije pojedinaca ili institucija po osnovu invalidnosti.
PRISTUPAČNOST :
Jednak pristup fizičkom okruženju, transportu, informacijama, komunikacionim tehnologijama i drugim uslugama koje su otvorene javnosti.
OBRAZOVANJE:
Jednak pristup slobodnom, inkluzivnom, kvalitetnom obrazovanju koje je prilagođeno potrebama učenika sa invaliditetom.
STANOVANJE:
Jednak pristup dostupnom, sigurnom i stabilnom stanovanju sa odgovarajućim prilagođavanjem potrebama osobe sa invaliditetom.
ZDRAVLJE:
Pravo na najviše moguće standarde u fizičkoj i mentalnoj zdravstvenoj zaštiti. Jednak pristup zdravstvenim uslugama bez diskriminacije, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje, ranu dijagnostiku i intervenciju i usluge namenjenje prevenciji invalidnosti.
RAD:
Pravo na rad i slobodan izbor posla bez diskriminacije. Pravo na
jednaku zaradu, jednako vrednovanje rada, sigurnost i zdrave radne uslove, uključujući i odgovarajuće prilagođavanje radnog mesta.
Ta prava uključuju slobodu govora, jednakost pred zakonom, pravo na brak i porodicu, poštovanje privatnosti, pravo na obrazovanje, samostalan život i mnoga druga prava.
Javno zastupanje i izgradnja lokalne mreze podrske
U okviru projekta za pomoc u Izgradnji kapaciteta lokalnih organizacija Centra u Smederevu je odrzana dvodnevna radionica za ucesnike iz Smedereva, Kragujevca i Beograda na temu javnog zastupanja, kampanja i koriscenja akcionog plana.
Radionica je odrzana 22/23. novembra a vodila je Zorica Raskovic.
Radionica o socijalnom preduzetnistvu
U okviru projekta EIDHR – Ujedinjenim snagama do politickog i eknomskog osnazivanja, Centar za samostalni zivot OSI Srbije, organizovao je radionicu za tri organizacije OSI iz Kladova, Bora i Negotina na temu socijalnog preduzetnistva. Radionicu je vodio Gordan Velev a prisustvovalo je 19 ucesnika.
Nemojte vise da koristite izraz “vezan/a za kolica” i druge uvredljive izraze za osobe sa invaliditetom
11/01/2013
Zachary Fenell, the Mobility Resource
Razgovor o invalidnosti moze da izgleda kao izbegavanje metaforickih zamki.
Jedan pogresan korak i osoba bez invaliditetom ce lako izgovoriti “vozilo za hendikepirane” umesto “vozilo pristupacno za invalidska kolica.”
Da bismo vam pomogli da izbegnete ovakve situacije procitajte nekoliko saveta da biste znali kako da razgovarate o invalidnosti.
1) Posmatrajte invalidska kolica kao datu mogucnost
“Vezan/a za kolica,” koliko cesto ste videli ovu frazu i slicne njoj u vodecim medijima? Takve reci predstavljaju opstenarodnu zabludu.
Invalidska kolica su data mogucnost osobama koje ne mogu da hodaju, ona im omogucavaju mobilnost, pristup i mogucnosti. Upravo obrnuto od “vezivanja”.
2) Osnazena patnja
Sledeci omiljeni izraz koji izaziva negodovanje jeste kad mediji vide osobu sa invaliditetom kao “pacenika” ili “zrtvu.” Ja zivim sa cerebralnom paralizom ali se ne smatram pacenikom. Umesto toga napisao sam clanak Pet nacina na koji imam koristi od cerebralne paralize – CP je pokretacka sila mog zivota.
3) Razliciti ljudi vole razlicitu terminologiju
Odredjeni principi postoje unutar invalidske zajednice. Kaze se da razliciti ljudi vole razlicitu terminologiju. Ja licno smatram prihvatljivim i izraz “invalidnost” i “hendikep” i cak ih naizmenicno i koristim. S druge strane jedni izricito odbijaju izraz “hendikep” a drugi opet ne podnose izraz “invalidnost” i koriste izraz “drugacije sposobni.” Da bi se ove razlike prevazisle potreban je otvoren um i strpljenje. Otvorite svoj um za razlicita misljenja i ostanite strpljivi.
4) Koristite izraz gde je osoba na prvom mestu
Idealno bi bilo da u predstavljanju osobe ona bude ne prvom mestu, pre njenog/njegovog fizickog stanja. Dakle ja sam Zachary Fenell, pisac sa cerebralnom paralizom. Ne pisac sa cerebralnom paralizom, Zachary Fenell. Predstavljajuci prvo ime a onda neko fizicko stanje, doprinosi pravilnom izrazavanju.
5) Individualnost je vazna
Izraz u kome je osoba na prvom mestu znaci da je invidualnost vazna. Etikete uvek sadrze neku neefikasnost. Tako izraz “razlicito sposobni” koji neki koriste za osobe sa invaliditetom vodi zakljucku da se osobe bez invaliditeta ne razlikuju jedne od drugih. Da li je tako?
Sa invaliditetom ili bez – svaka osoba ima karakteristike koje ga cine jedinstvenim. Konacno, individualnost nadmasuje svaku mogucu etiketu koju biste izabrali.
Mreža protiv siromaštva – Srbija
Povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, Mreža protiv siromaštva – Srbija, članica Evopske mreže protiv siromaštva (EAPN), želi da ukaže na potrebu da se reformske mere u Srbiji drže u okvirima socijalno održivog razvoja.
Siromaštvo u Srbiji se stalno uvećava još od samih početaka globalne ekonomske krize, a pred građanima Srbije su teške godine i postoji rizik da će teret krize i na dalje biti nepravedno raspoređen. Na ovo ukazuju iskustva zemalja koje su već nekoliko godina pod reformskim merama, i to ne samo Grčke, koja je ekstremni primer, nego i mnogih drugih zemalja predstavljenih u EAPN (Mađarske, Portugala, Rumunije, itd.). Vlada Srbije treba da uči na greškama koje su načinjene u koncipiranju reformskih programa u ovim zemljama.
Evropa zaostaje za svojim ciljevima – šta mi da očekujemo?
Evropska mreža protiv siromaštva je nedavno objavila ocenu nacionalnih reformskih programa za 2013. godinu. Članice EAPN su ocenile da nije postignut napredak u smanjenju siromaštva i nejednakosti i da mnogi ciljevi evropske razvojne strategije 2020 nisu ni blizu ostvarenja. Najkraće rečeno, nacionalni reformski programi zanemaruju socijalnu dimenziju reformi i pate od ozbiljnog demokratskog i participativnog deficita. Nastavljanje sa merama drastične štednje i neusklađenost ovih mera sa merama makro-ekonomske politike neće smanjiti, nego upravo povećati siromaštvo i socijalnu isključenost. U ovim programima banke imaju prednost u odnosu na ljude, a mnoge zemlje nastavljaju sa naglaskom na merama drastične štednje, što ugrožava socijalnu državu i brigu o samim osnovama održivog razvoja, kao što su sistem obrazovanja i sistem zdravstvene zaštite.
Šta predlažemo?
Ova iskustva nas navode da zahtevamo od Vlade Republike Srbije i drugih odgovornih donosilaca odluka da se u vođenju reformske politike drže sledećih principa:
- Mere štednje treba jasno i precizno da budu povezane sa merama za povećanje investicija i zapošljavanja.
- Ulaganje u ljudski kapital i socijalnu koheziju je od suštinskog značaja za održivost bilo kojeg razvojnog programa. Socijalne investicije treba da budu značajan deo ukupnih investicija.
- Reformske mere i razvojna politika treba da budu plod širokog društvenog dogovora. Zbog toga u proces utvrđivanja ovih politika i mera treba uključiti što veći broj građana i različitih društvenih grupa, kroz angažovanje organizacija civilnog društva i svih drugih aktera koji predstavljaju građane i njihove interese.
Mreža protiv siromaštva – Srbija postoji od decembra 2010, a punopravno članstvo u EAPN dobila je polovinom 2011. Poslednje dve godine Mreža funkcioniše na volonterskom principu.
Juna 2013. naša Mreža bila je domaćin godišnjem zasedanju Generalne skupštine EAPN – evropske mreže i tom prilikom su se okupile delegacije nacionalnih mreža iz 28 država Evrope. Otvaranje skupštine održano je u Narodnoj skupštini Srbije.
U Beogradu, 17. 10. 2013.
*****Kraj saopštenja*********************************************************
Kontakt osoba:
Više podataka možete dobiti od predsednika Upravnog odbora Mreže protiv siromaštva – Srbija, prof. dr Slobodana Cvejića, na 063 343 747 ili putem e-maila: scvejic@f.bg.ac.rs i scvejic@sbb.rs
Spisak organizacija članica Mreže protiv siromaštva – Srbija:
1. SeConS – grupa za razvojnu inicijativu iz Beograda
2. Grupa 484 iz Beograda
3. Amity – snaga prijateljstva iz Beograda
4. Autonomni ženski centar iz Beograda
5. Romski informativni centar iz Kragujevca
6. Edukacioni centar iz Leskovca
7. Građanske inicijative iz Beograda
8. Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije
9. Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša
10. Sunce iz Kragujevca
11. Regionalni centar za manjine iz Beograda
12. Inicijativa za razvoj i saradnju iz Beograda
13. Novosadski humanitarni centar iz Novog Sada
14. Istraživači socijalnih prilika iz Beograda
15. Protecta iz Niša
16. Housing centar, Centar za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa, iz Beograda
17. Romani Asvi iz Vranja
18. Romani Cikna iz Kruševca
19. Prijatelji dece opštine Novi Beograd iz Beograda
20. Vizija iz Kragujevca
21. Beli štap iz Beograda
INTENZIVNE EDUKACIJE
Centar za samostalni život OSI Srbije je od početka jeseni realizovao niz različitih obrazovnih programa.
Servis personalne asistentcije – za donosioce odluka i predstavnike organizacija OSI iz Mojkovca i Bijelog Polja. Trening su održali Dimitrije Gligorijević i Ivana Gvozdenović, treneri Centra i to o značaju ove vrste podrške za celu lokalnu zajednicu (osobe sa invaliditetom, lokalne vlasti, pružaoce usluga, porodice korisnika…). Trening je održan 26/28. avgusta 2013 u Bijlom Polju. Trening je finansiran sredstvima UNDP Crne Gore.
Javno zastupanje – trening za predstavnike organizacija OSI radi upoznavanja učesnika sa procesom i ključnim koracima javnog zastupanja kao jednog od načina zastupanja prava i interesa osoba sa invaliditetom pred donosiocima odluka, a radi unapredjenja njihovog položaja u društvu. Trening za učesnike iz Novog Pazara i Prijepolja održan je 16. septembra a za učesnike iz Kladova, Negotina i Bora 30. septembra 2013. Trening je u okviru projekta Ujedinjenim snagama do političkog i ekonomskog osnaživanja, koji finansira delegacija EC u Srbji kroz prograk EIDHR.
Obuka personalnih asistenata kroz akreditovani program – Organizacija FREND iz Majdanpeka je organizovala obuku personalnih asistenata po akreditovanom programu Centra od 19/22. septembra. Trening su vodili treneri Centra Gordana Rajkov, Dimitrije Gligorijević, Milena Stojanović, Ivana Gvozdenović i Lidija Milanović. Nakon testiranog znanja asistenata nakon ove obuke oni koji su je uspešno završili dobiće sertifikate. Ovu obuku je finansirao Sektor za brigu o porodici pri MRZSP organizaciji FREND.
Veštine pregovaranja i debatovanja – trening za mlade osobe sa invaliditetom i njihove saradnike u lokalnoj zajednici na teme: osnovi komunikacije, vrste komunikacije, aktivno slušanje, postavljanje pitanja, elementi javnog nastupa: govor, dikcija, osnovi pregovaranja, principi debate. Radionica je vodila Nataša Ristić uz pomoć Gordane Rajkov a Radionica je održana u okviru projekta Ništa o nama bez nas, koji finansira Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Obuka personalnih asistenata kroz akreditovani program – Organizacija paraplegičara Bijelog Polja organizuje obuku PA po akreditovanom programu obuke Centra za samostalni život OSI Srbije. Obuka će se održati 9/12. oktobra 2013 u Bijelom Polju za organizacije iz Mojkovca i Bijelog Polja. Ovo je projekat koji finansira UNDP Crne Gore.
Medjunarodni Dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar 2013
Tema za ovu godinu: “Uklonimo barijere, otvorimo vrata: inkluzivno društvo za sve”
Više od milijardu ljudi na planeti ili 15% svetske populacije živi sa nekom vrstom invalidnosti – u svetu najveća i medju najugroženijima grupa ljudi – a najviše ih je u zemljama u razvoju. Svuda u svetu, osobe sa invaliditetom se susreću sa fizičkim, socijalnim, ekonomskim i barijerama u shvatanjima ljudi koje ih isključuju iz punog učešća u društvu kao ravnopravnih članova. Na taj način osobe sa invaliditetom ostaju i dalje nevidljive u svim važnijim tokovima razvoja.
Vreme je da se uklone barijere i otvore vrata: da se ostvari inkluzivno društvo za sve!