Nacrt Zakona o socijalnoj zaštiti

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, angažovao je Kontakt organizacije civilnog društva, kao predstavnike osetljivih grupa, krajnjih korisnika, za organizaciju javne rasprave radi unapredjenja teksta nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti sa aspekta ljudskih prava, društvene uključenosti i potreba svake od osetljivih grupa.

Centar za samostalni život invalida Srbije, kao Kontakt organizacija civilnog društva za grupu osoba sa invaliditetom, uzeo je aktivno učešće u ovom procesu, kontaktirajući više od 80 оrganizacija osoba sa invaliditetom u Srbiji radi dobijanja komentara, sugestija i predloga na Nacrt zakona.

Na okruglom stolu su predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike govorili o nacrtu Zakona o socijalnoj zaštiti i vodila se diskusija na prispele komentare na teks Zakona. Svi komentari i sugestije biće upućene Ministarstvu rada i socijalne politike na dalje razmatranje.

Konvenciju o uklanjanju svih vidova diskriminacije žena (CEDAW) je pre 30 godina usvojila Generalna skupština UN, tačnije 18. decembra 1979.

U 2009. je takodje obeleženo 10 godina Opcionog protokola koji je omogućava CEDAW komitetu da se upozna za sa kršenjima prava o kojima izveštavaju pojedinci. Do danas je Konvenciju ratifikovalo 186 država a 98 Opcioni protokol.

Ove godine, na sajtu http://www.unifem.org/cedaw30/   u povodu ove tridesetogodišnjice Konvencije može da se prate napredak na nacionalnim nivoima u primeni Konvencije. Usvajanjem novih ustava, nacionalnih zakona i politika, zasnovanih na principu rodne jednakosti, prava žena postaju nacionalni standardi.

Na ovom sajtu se nalaze i brojne uspešne priče o primeni Konvencije, širom sveta, koje ilustruju kako nacionalni partneri i globalno društvo mogu da rade zajedno da obezbede rodnu jednakost i da ona postane realnost za sve žene i devojke.

21/01/2010 , Madrid

Oko 300 aktera na polju siromaštva i socijalne isključenosti će prisustvovati otvaranju Konferencije kojom se zvanično proglašava 2010. za Evropsku godinu borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti.Učesnici iz 27 zemalja članica, kao i Islanda i Norveške, razgovaraće o trenutnim izazovima u borbi protiv siromaštva, učinku rasta EU i budućim zadacima, nakon 2010.Konferencija će služiti tome da se:

• Produbi razumevanje siromaštva i socijalne isključenosti, na osnovu predstavljenih podataka iz prethodnih godina i izveštaja EU
• Pošalje jasna politička i socijalna poruka o potrebi da se koriguju nejednakosti u Evropi i da se borba protiv siromaštva postavi u centar svih dešavanja
• Predlože dugoročni ciljevi za borbu protiv siromaštva I socijalne isključenosti za buduću EU Strategiju do 2020
• Podstaknu akteri i relevantne institucije da preuzmu inicijativu u okviru EU radi borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti
• Generišu novi podsticaji u borbi protiv siromaštva i inspirišu ljudi da se ujedine u toj borbi.

Konferenciju organizuju Evropska unija i Španija kao predsedavajuća Unije.

29/12/2009 Nikola Barbutov za Southeast European Times iz Beograda

Jedna organizacija u Srbiji izvlači ono najbolje kod sportista invalida u toj zemlji.

Sportski savez invalida Srbije, koji ima oko 15.000 članova, ima misiju da održi aktivnost sportista invalida u toj zemlji. „Sportski rezultati nisu primarni cilj. Cilj je pre svega da se što je moguće više osoba sa invaliditetom uključi u sve manifestacije, umesto da sede kod kuće…

Naš cilj je da povećamo broj naših članova, kojih je sada oko 2 odsto od ukupnog broja osoba sa invaliditetom“, izjavio je SETimes-u Dušan Moračanin, izvršni sekretar Sportskog saveza invalida Srbije. On je dodao da su za ostvarivanje tog cilja savezu potrebna dodatna finansijska sredstva.

„Nas finansiraju Ministarstvo sporta i omladine i Ministarstvo rada i socijalne politike, ali ta sredstva dovoljna su samo za osnovne troškove i aktivnosti. Nismo u mogućnosti da se razvijamo i ponudimo nešto novo. Rad sa osobama sa invaliditetom zahteva čitav tim koji uključuje i psihologa … mi nismo u stanju da zaposlimo takvu vrstu osoblja“, rekao je Moračanin.

Invalidi iz Srbije takmiče se na državnom i međunarodnom nivou u šahu, streljaštvu, pecanju, plivanju, stonom tenisu i košarci u invalidskim kolicima, a takođe učestvuju u rekreativnim aktivnostima kao što su planinarenje, jedrenje i dizanje tegova. Prema Moračaninovim rečima, sportske aktivnosti — posebno planinarenje — su sjajan način da osobe sa invaliditetom povećaju svoje samopouzdanje.  

„Kada stignete na vrh fantastičan je osećaj pogledati oko sebe i shvatiti kroz šta ste sve prošli. Uspeli ste“, kaže on. Savez je pre otprilike tri godine počeo da organizuje planinarske akcije u saradnji sa dva planinarska kluba — Pobeda i Avala.

Milanka Arsić, koja je nedavno otvorila svoj planinarski klub pod nazivom Balkan, opisala je penjanje na Bobotov Kuk, planinski vrh u severnoj Crnoj Gori, na koji su se ispeli planinari invalidi. „Bilo je izuzetno teško. Bilo je nestvarno, fenomenalno, nemoguće — ali smo uspeli“, izjavila je ona za SETimes.

Vodič planinarskog kluba Pobeda Zoran Kovljenić bio je presretan što su planinari invalidi uspeli nešto što ni neki „zdravi“ ljudi nisu mogli. Planinarska grupa planira da izađe iz lokalnih okvira i penje se na vrhove planina u susednim zemljama, poput planine Olimp u Grčkoj i planine Rila u Bugarskoj.

Crna Gora, Tanzanija, Bolivija i Alžir su tokom novembra i decembra potpisale Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom i povećale broj zemalja koje su to učinile na 76. Ove zemlje su ratifikovale i Opcioni protokol a broj zemalja koje su ga ratifikovale sada je 48.

Da li organizacije osoba sa invaliditetomu Srbiji imaju neophodan kapacitet za javno zastupanje prava ovih osoba, u skladu sa ulogom koju im pridaju Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN i ostali međunarodni i nacionalni dokumenti?

Odgovor na ovo pitanje pokusace da da rasprava na Okrugom stolu koji na temu „Izgradnja kapaciteta za zastupanje organizacija osoba sa invaliditetom  u Srbiji organizuje Centar za samostalni zivot invalida Srbije u Beogradu, u ponedeljak, 14. decembra 2009. godine od 11-13 časova, u sali Narodne banke Srbije ul. Svetozara Markovica 51.

Na Okruglom stolu predstaviće se rezultati istrazivanja o kapacitetima  organizacija osoba sa invaliditetom koje je realizovao Centar za samostalni život invalida Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Cilj  istrazivanja je bio da se utvrde kapaciteti ovih rganizacija i njihove potrebe za podrškom i treningom radi jačanja aktivnosti javnog zastupanja prava osoba sa invaliditetom u Srbiji.   Okrugli sto ce otvoriti ministar rada i socijalne politike, g-din Rasim Ljajic a ucestvovace predstavnici Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, različitih institucija i organizacija civilnog drustva i predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom, od kojih je veći broj i učestvovao u ovom istraživanju. 

Održavanje Okrugliog stola su podržali  Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije i Narodna banka Srbije, a ovom manifestacijom Centar za samostalni život invalida Srbije daje svoj doprinos obeležavanju 3. decembra Medjunarodnog dana za prava osoba sa invaliditetom i 10. decembra, Medjunarodnog dana ljudskih prava.

Republika Srbija je u decembru 2006. godine usvojila Nacionalnu strategiju za unapređenje poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, čiji je cilj da osobama sa invaliditetom obezbedi ravnopravan položaj. U maju 2009. ratifikovala je Meðunarodnu konvenciju UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, čime se obavezala da obezbedi uslove za ostvarivanje ljudskih prava OSI i eliminiše diskriminaciju po osnovu invalidnosti.

Konvencija državama potpisnicama nalaže da osobe sa invaliditetom uključe u procese koji se odnose na kreiranje društvenih politika, i to kroz organizacije koje ih predstavljaju i zastupaju. Značajnu ulogu organizacijama OSI u kreiranju i praćenju društvenih politika daju i dokumenti Saveta Evrope, kao i Nacionalna strategija unapređenja položaja OSI u Republici Srbiji.

Centar za samostalni život invalida Srbije je počeo sprovodjenje projekta čiji je cilj uspostavljanje integrativnog modela socijalne zaštite u interesu povećanja socijalne uključenosti OSI, kroz razvoj efektivnih partnerskih odnosa sa svim relevantnim socijalnim akterima u lokalnoj zajednici.

Projekat finansira Ministarstvo rada i socijalne politike i trebalo bi da doprinese jačanju kapaciteta organizacija OSI i donosioca odluka i aktera u lokalnoj zajednici za razvoj integrativnog modela socijalne zaštite i stvaranje mreže podrške za uspostavljanje i unapredjenje efektivnih partnerstava na nivou lokalne zajednice.

Održane su dve edukativne radionice u Leskovcu 24. i Smederevu 27. novembra ove godine i to su za sada gradovi u kojima se projekat sprovodi.

Širom Evrope, hiljade osoba sa invaliditetom i dalje živi u neodgovarajućim uslovima i nepravedno odvojeni od zajednice. Uz ozbiljan nedostatak ili potpuno odsustvo servisa u lokalnoj zajednici, u mnogim evropskim zemljama  nebrojeno mnogo osoba sa invaliditetom nema pristup kvalitetnim alternativama za institucionalno zbrinjavanje.

Segregacija osoba sa invaliditetom u institucijama za trajni smeštaj je po sebi narušavanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom.

Da bi obezbedili da ljudi mogu da budu u zajednici, bez mogućnosti da se ponovo smeste u ustanove trajnog smeštaja, suštinski je da vlade, pružaoci usluga i finansijske organizacije opredele deo sredstava umesto u takve institucije u servise u lokalnoj zajednici.  Oni bi trebalo da se fokusiraju na razvoj kvalitetnih servisa u lokalnoj zajednici koji bi bili dostupni svima kojima su potrebni. Član 19 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom obezbedjuje da sve osobe sa invaliditetom imaju pravo da žive i učestvuju u zajednici. Sveobuhvatni, kvalitetni servisi u lokalnoj zajednici moraju stoga biti dostupni i pristupačni svim osobama sa invaliditetom, uključujući osobe sa kompleksnim potrebama.

ENIL (Evropska mreža centara za samostalni život) i  ECCL (Evropska koalicija za život u lokalnoj zajednici) pozivaju:

Relevantne vlasti, vladine agencije, politička tela, pružaoce usluga i finansijske organizacije:

• Da aktivno razvijaju kvalitetne servise u lokalnoj zajednici koji podležu sledećim osnovnim standardima kvaliteta:

           – postojanje u lokalnoj zajednici
           – mogućnost interakcije sa drugim članovima lokalne zajednice
           – poštovanje svačijeg ličnog prostora, privatnosti i vlasništva
           – dostupnost neophodne lične podrške za svaku osobu sa invaliditetom

• Da prestanu finansiranje ili drugačiju podršku uspostavljanju novih institucija za trajni smeštaj osoba sa invaliditetom;
• Da prestanu sa prijemom osoba u ustanove trajnog smeštaja i obezbede kvalitet servisa u lokalnoj zajednici umesto smeštaja ljudi u institucije;
• Da ratifikuju Konvenciju UN i Opcioni protokol.

Relevantne organizacije i istaknute pojedince:

• Da podrže pravo osoba sa invaliditetom da žive u zajednici kao ravnopravni gradjani;
• Da podrže razvoj kvalitetnih, sveobuhvatnih lokalnih alternativa institucionalnom zbrinjavanju.

Možete potpisati peticiju na http://www.enil.eu/enil/index.php?option=com_petbreak&func=viewcategory&Itemid=99999999&catid=2

Potpisi će se prikupljati do sledeće Vožnje za slobodu, 2011, kada će osobe sa invaliditetom iz cele Evrope okupiti u Strazburu radi kampanje za svoja prava i uputiti ovu peticiju članovima Evropskog parlamenta. Peticija će biti predstavljena Evropskom parlamentu i drugim autoritetima na evropskom i nacionalnim nivoima.

PROTIV PRISILNE STERILIZACIJE ŽENA I DEVOJAKA SA INVALIDITETOM 25. novembar 2009. Na Medjunarodni dan sprečavanja nasilja nad ženama, Evropski forum osoba sa invaliditetom je ponovo istakao potrebu zajedničke borbe protiv svih vidova nasilja s obzirom da se hiljade žena u Evropskoj Uniji a i u svetu nalazi u situaciji nasilja. U svetlu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (Član 12, Jednako priznanje pred zakonom, Član 16, Oslobadjanje o eksploatacije, nasilja i zlostavljanja, Član 17, Zaštita integriteta osobe i Član 23, Poštovanje doma i porodice), EDF opominje da je prisilna sterilizacija oblik nasilja kojim se ugrožavaju prava osoba sa invaliditetom da stvaraju porodicu, odlučuju o broju dece, imaju pristup informacijama o porodičnom planiranju I reprodukciji I zadržavaju svoje pravo na sposobnost radjanja. 

U tom smislu EDF objavljuje: 

• U nekoliko zemalja Evrope je jasno prisutna prisilna sterilizacija nad osobama sa invaliditetom, pre svega devojkama i ženama sa intelektualnim smetnjama i bez njihovog pristanka ili razumevanja specifične svrhe medicinskog zahvata.
• Za mnoge devojke i žene sa invaliditetom, to iskustvo na koje su prisiljene protiv svoje volje, koje je zastrašujuće, jeste poricanje njihovog prava pristupu odgovarajućim servisima. Njihova osnovna ljudska prava, uključujući i pravo za zaštitu telesnog integriteta i imanje kontrole nad svojim reproduktivnim zdravljem, jesu narušena i ukinuta a bez njihovog shvatanja o tome.  
• Dozvola roditelja ili osobe koja predstavlja devojke ili žene sa invaliditetom, koja se traži usled maloletnosti ili nedovoljnog pravnog kapaciteta, mora u svim slučajevima biti zasnovana na poštovanju ljudskih prava i volji žene ili devojke sa invaliditetom. To je takodje odgovornost odgovarajućeg medicinskog osoblja da obezbedi da žene ili devojke sa invaliditetom budu adekvatno informisane o činjenicama medicinske/hirurške intervencije koja vodi njihovoj sterilizaciji i posledicama za budućnost.
• Žene i devojke sa invaliditetom imaju ista prava na materinstvo sa drugim ženama. Adekvatni servisi su ređenje za obezbedjenje da žene kojima treba podrška mogu da uživaju potpuno ista prava.

 Zbog svega navedenog EDF poziva: 

• Sve pravne subjekte da revidiraju pravni okvir koji reguliše prisilnu sterilizaciju, posebno obraćajući pažnju na pitanja “pravnih kapaciteta” i “obaveštenog davaoca dozvole”, radi obezbedjivanja odgovarajuće prilagodbe i ispunjavanja zahteva i duha Konvencije u smislu poštovanja doma i porodice i dostojanstva i integriteta osoba sa invaliditetom i osnovnih prava koja mogu da budu narušena.
• Da se urade studije koje bi osvetlile postojeću sterilizaciju u Evropi u slučaju osoba sa invaliditetom i da te studije uključe perspective roda, starosti i tipa invalidnosti da bi dale odgovarajuće i valjane statističke podatke o prisilnoj i terapeutskoj sterilizaciji.
• Da se preduzmu neophodne mere po pitanju podizanja svesti, pružanja informacija i treninga za porodice i same devojke i žene sa invaliditetom, koje su najranjivije i u najvežem riziku od prisilne sterilizacije, za stručnjake i sve zdravstvene profesionalce koji su uključeni, da bi se obezbedilo da se čuje glas devojaka i žena sa invaliditetom tokom pravnih procedura i ispitivanja. Te mere treba preduzeti u tesnoj saradnji organizacijama osoba sa invaliditetom.
• Treba razviti odgovarajuće sheme radi obezbedjivanja da trudne žene i devojke sa invaliditetom dobiju podršku u pripremi za materinstvo i da majke sa invaliditetom dobiju podršku i pristup odgovarajućim servisima kako bi vodile brigu o svojoj deci.

 UDRUŽIMO SNAGE I ZAUSTAVIMO NASILJE JEDNOM ZAUVEK! ZAJEDNO TO MOŽEMO! 

Medju osobama sa invaliditetom, uzevši ovaj termin u najširem smislu, sledeće grupe su u većem riziku od infekcije virusom H1N1:

• Osobe koje imaju teškoće u disanju – (korisnici respiratora i pojedinci sa astmom i drugim respiratornim problemima – teškoće u disanju mogu da imaju i osobe sa intelektualnim smetnjama, osobe sa cerebralnom paralizom, povredama kičme, epiklepsijom i metaboličkim problemima).
• Osobe koje imaju smanjeni imunitet (osobe sa virusom HIV, oboleli od raka i drugih tipova imunosupresivnih bolesti ili osobe koje koriste imunosupresivne lekove).
• Osobe sa hroničnim obolenjima (srce, dijabetes, anemija, bolesti pluća ili neurološka obolenja).
• Osobe koje su farmakološki zavisnici.
• Osobe mladje od 19 godina koje dugo primaju aspirinsku terapiju kao prevenciju u razvoju Rej sindroma.
• Deca izložena dehidrataciji usled dužih dijareja i povraćanja ili nekih drugih metaboličkih stanja.

Grupe osoba sa invaliditetom koje su u riziku dobijanja gripa ili imaju neprepoznatljive gripozne simptome su:

• Osobe koje imaju smanjenju mobilnost ili oni koji ne mogu izbeći kontakt sa onima koji su infektivni, kao što su osoblje ili članovi porodice
• Osobe koje imaju problem razumevanja ili praktikovanja preventivnih mera, kao što je pranje ruku
• Osobe koje nisu u stanju da izraze simptome bolesti
• Osobe kod kojih nisu dovoljno praćeni simptomi bolesti.

Koji su simptomi gripa H1N1 u 2009?Simptomi su slični sezonskom gripu i uključuju groznicu, kašalj, bol u grlu, curenje iz nosa ili zapušen nos, bol u telu, glavobolju, zimogrožljivost i umor. Kod nekih osoba mogu se javiti povraćanje i dijareja. Osobe zaražene virusom gripa, uključujući H1N1, mogu da imaju respiratorne probleme bez groznice.

Kako se zaštiti od virusa gripa H1N1?

Grip se prenosi sa osobe na osobu, najčešće kašljanjem ili kijanjem. Jednostavne aktivnosti u prevenciji su:

·         Sezonska vakcina a sada i vakcina protiv gripa H1N1.

·         Pokrivanje nosa i usta maramicom prilikom kašlja ili kijanja. Bacanje maramice odmah nakon upotrebe.

·         Često pranje ruku sapunom i vodom, posebno nakon kašljanja ili kijanja. Možete koristiti i preparate na bazi alkohola.

·         Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta jer se tako šire bakterije.

·         Nastojte da izbegavate bliske kontakte sa bolesnim ljudima.

Za koga je vakcija protiv H1N1 naročito važna?

Osobe za koje je posebno važno da dobiju vakcinu protiv novog gripa su:

·         trudnice,

·         osobe koje žive ili pružaju negu deci mladjoj od 6 meseci (roditelji, braća i sestre ili osobe koje pružaju dnevnu negu),

·         medicinski radnici,

·         osobe starosti od 6 meseci do 24 godine i

·         osobe starosti od 25-64 godine koje imaju zdravstveno stanje koje ih svrstava u visoko rizične grupe.

Predsednik SAD Brak Obama je letos imenovao Ketlin Martinez za trećeg pomoćnika Sekretara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, što je potvrdjeno i odlukom Senata. Kao šef Kancelarije odeljenja SAD za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Ketlin je bila savetnik Sekretara za rad i radila sa svim odeljenjima za zapošljavanje radi sveobuhvatne i koordinisane nacionalne politike prema zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Iako slepa od rodjenja, Ketlin je postala aktivna u političkom životu kao medjunarodno priznata aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom, posebno u oblasti zapošljavanja, samostalnog života, medjunarodnog razvoja i rodne ravnopravnosti.

„Nakon saobraćajne nesreće rečeno mi je, ako preživim, moraću da živim u instituciji do kraja života…Mislim da ljudi koji su mi to rekli nisu mislili da će ta institucija biti kanadski Parlament“ Stiven Flečer 

Stiven Flečer je državni  ministar za demokratske reforme.  On je odgovoran za pravne reforme Senata, raspodelu mesta u Gornjem domu Parlamenta, kreiranje kanadske Agencije za medjunarodno promovisanje demokratije o mnoge druge inicijative.

Flečer je prvi put izabran u Gornji dom 2004. u federalnoj jedinici zapadni Vinipeg. Reizabran je 2006 i 2008 sa znatno većim brojem glasova.  U izborima 2008. pobedio je sa 54%glasova ili za 13,000 glasova preko potrebnog broja. 

Pre početka bavljenja politikom Stiven Flečer je radio kao inženjer u rudarskoj industriji. Nakon automobilske nesreće (sudar sa irvasom) postao je korisnik invalidskih kolica kao osoba sa posledicama kvadriplegije.  Vratio se na univerzitet gde je magistrirao u oblasti biznis administracije. Biran je različita tela i organizacije i prva je osoba sa tekim telesnim invaliditetom koji je postao član kanadskog Parlamenta.