Parking mesta za OSI.

Ovo o čemu želim da Vam pišem događalo se i ranije, ali sa manje bezobrazluka.

Na ime radi se o obeleženim parking mestima za OSI. Skoro da nema dana kada nije po neko vozilo bez adekvatnih nalepnica ili bez ikakvih nalepnica parkirano na parking mesta obeležena za invalide. Od 29.09.2008. god. pa do današnjeg dana tj. 07.10.2008. godine na parkingu u ul. Nikole Pašića ispred TC „Kalča” na obeležena mesta za invalide ujutru od 8 časova pa do15 časova svakodnevno je bio parkiran auto bela ASTRA NI-112-545 i crna OPEL VECTRA NI 163-820 u nešto kraćem vremenskom periodu, dok je mesecima tj. svakodnevno parkiran auto sa starim ne važećim nalepnicama NI-102-255.

Punih 9 dana pokušavam da nađem nadležnu službu koja bi uklonila po meni nepravilno parkirana auta i nisam uspela. Pozivala sam saobraćajnu policiju, komunalnu inspekciju i parking servis i od svih sam dobila odgovor da nisu nadležni tek kada im kažem koji je auto i registarski broj tablica. Onda sam sela i napisala svima njima dopis sa jednim jedinim pitanjem ko je nadležan da vrši kontrolu i da nam omogući bezbedno parkiranje osim što su samo obeležili mesta i stavili znak koji niko ne poštuje.

U saobraćajnoj policiji mi je rečeno da niko ne može zabraniti bilo kome parkiranje na tim mestima, a da ja samo imam prvenstvo za parkiranje (ukoliko dođem pre njih i ugrabim parking mesto).

U parking servisu mi je rečeno da oni nemaju ništa sa tim obeleženim mestima, nemaju prava da vrše bilo kakvu kontrolu niti da naplaćuju parking osobama koje nemaju obeležen auto.

U komunalnoj inspekciji su mi rekli da oni nisu nadležni da intervenišu za auta koja se nalaze na parkingu, oni mogu da uklone auto samo ako je van parkinga.

I tako sam ja juče 06.10.2008. god. sedela dva ipo sata u auto i čekala da neko od trojice vlasnika nepravilno parkiranih auta dođu i pomere svoj auto, ili da dođe saobraćajac, jer mi je rečeno u telefonskom razgovoru da sačekam saobraćajca, iz parking servisa mi je rečeno da sačekam pauka, a iz komunalne inspekcije su rekli da sačekam da vide šta mogu da učine.

I naravno da se ništa od toga nije desilo i posle dva ipo sata, slušanja truba i psovki, sam odustala od čekanja. Naravno auto sam nepravilno parkirala sa porukom zalepljenom na šoferšajbni: kada mi oslobode mesto za parkiranje da me pozovu na broj 063/104……,jer nisam mogla da se pomirim sa tim da je obeleženo mesto za invalide dostupno svima pa ko prvi stigne. Ono što je najlepše je da posle tri sata kada sam izašla iz kancelarije auto je bio tamo gde sam ga ostavila po prvi put bez čestitke za kaznu (inače ih redovno dobijam ako sam parkirana van obeleženog mesta za invalide i redovno mi ih u parking servisu storniraju).

Zaboravih da vam kažem da su 4 invalidske organizacije dobile od Uprave za imovinu grada Niš poslovni prostor u TPC „Kalča” i da te organizacije isključivo vode OSI, a da imamo samo 3 obeležena parking mesta ispred pomenutog centra.

EPILOG cele priče je da je lokalna samouprava uradila veliku stvar za OSI. Dala im je oko 50 parking mesta bez mogućnošću korišćenja tih mesta. Svi srećni, svi zadovoljni, nešto se ipak radi na poboljšanju uslova života OSI. Pa šta više hoćemo? Kako nas nije sramota hoćemo obeležena parking mesta pa i da se tu još i parkiramo. E pa to ne može. Što je mnogo mnogo je. Pa zar nije dovoljno što su samo obeležena? A ko je nadležan i da li će OSI koristiti parking mesta u sledećoj priči.

Znam da nisam usamljena u ovim pričama, možda sam jedna od najupornijih i možda jedina vodim borbu sa vetrenjačama.

Katica Ranđelović

Predsednica Podružnice Centra iz Niša

Izborna prava OSI u Albaniji

Bardhylka Kospiri, predstavnica Albanske federacije za prava OSI obratila se Parlamentarnoj komisiji u izbornim pravima OSI u Albaniji Komisiji za izborne reforme u albanskom parlamentu obratila se Bardhylka Kospiri 7. oktobra 2008. Obraćanju su prisustvovali predstavnici albanskog Helsinškog komiteta za ljudska prava, Albanske federacije za ljudska prava OSI, INSIZ i G 99, kako bi razgovarali i skrenuli pažnju narodnih poslanika na pitanja izbornog zakona. 

Bardhylka Kospiri je istakla značaj pravnog obezbedjivanja mogućnosti glasanja za osobe sa invaliditetom.

 

Uprkos velikim naporima za potpuno uključivanje u izborni proces i ispunjavanje konstitutivnih prava OSI, oni i dalje nisu u mogućnosti da ispune svoja gradjanska prava.

 U obraćanju je dat paket preporuka radi unapredjivanja pristupa OSI političkom i izbornom živoru svoje zemlje, kao deo izbornih reformi koje su u procesu u albanskom parlamentu. Ove predloge je podržao i albanska Koalicija za OSI i razvoj. 

Peticija

Mi dole potpisani pozivamo Medjunarodni olimpijski komitet i Medjunarodni paraolimpijski komitet da ujedini Olimpijske i Paraolimpijske igre.
Svi učesnici, sportisti (bez obzira na trenutnu podelu) treba da budu jednako prepoznati, uvaženi i jednako vrednovani u sportovima koje su izabrali.

Segmenti 4 i 5 Osnovnih principa olimpizma kažu:

“Bavljenje sportom je ljudsko pravo. Svaki pojedinac mora da ima mogućnosti za bavljenje sportom, bez diskriminacije bilo koje vrste, a u duhu olimpijskog duha, što zahteva uzajamno razumevanje u duhu prijateljstva, solidarnosti i fer pleja. Organizacija, administracija i menadžment sporta treba da kontrolišu samostalne sportske organizacije.”

“Bilo koji vid diskriminacije po osnovu državljanstva, rase, vere, politike, roda ili drugog nije u saglasnosti sa olimpijskim pokretom.”

Nastavak odvajanja igara na dosadašnji način jeste protiv ovakvih principa. Vrlo jednostavnim logovanjem na http://www.gopetition.com/petitions/combine-the-games.html možete i vi pospisati ovu peticiju.

Putevi integracije

Kao jedna od aktivnosti projekta „Putevi integracije“ koji realizuje Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga uz podršku  Skupštine grada Užice jeste sajt www.osi-uzice.rs .

Ova adresa je objedinjen sajt svih Organizacija osoba sa invalditetom iz Užica gde se na jednom mestu mogu naći svi relevantni podatci o ovim organizacijema, njihovim aktivnostima, ciljevima, potrebama i problemima sa kojima se suočavaju njihovi članovi. Na sajtu se nalazi i Info Centra za OSI gde se može pogledati zakonska regulativa, pravilnici, korisni linkovi, zanimljivosti i problemi osoba sa invalditetom u našem gradu, državi. U okviru projekta počela je i realizacija programa informatičke obuke za predstavnike invalidskih organizacija (sekretare, administratore, aktivne članove).

Obuka ima za cilj da se što bolje nauče razne veštine o korišćenju računara u svakodnevnim administrativnim poslovima: MS Office, korišćenje interneta i elektronske pošte, elektronsko poslovanje… 

Tokom prvih meseci projekta programirana je i baza podataka za unos podataka o osobama sa invalditetom iz našeg grada čiji će podaci biti dostupni javnosti  putem sajta i omogućiće savremenu jedinstvenu evidenciju i praćenje, analize, sačinjavanje socijalne karte, po raznim kriterijumima ispitivanje potreba svakog pojedinca – osobe sa invaliditetom u okviru fokus grupa pa samim tim i konkretno delovanje.  

Tijana Petrović 

Nalaženje koledža koji odgovaraju studentima “sa posebnim potrebama”

Ove jeseni je pet puta više studenata sa teškoćama u učenju koji su se prijavili za koledže u Americi, u odnosu na 1980. godinu. Na samom početku su se sreli sa zbunjujućim porastom žargona “posebne potrebe”.

Koledži i univerziteti su „nove granice, u smislu pristupa obrazovanju” za studente sa teškoćama u učenju, rekao je Džordž Jesen iz Udruženja univerzitetskih centara za invalidnost.

The Wall Street Journal (17/9)

Godišnji marš za vidljivost osoba sa invaliditetom u Madridu

Marš se održava radi obaveštavanja španske vlade o potpunom kršenju prava osoba sa invaliditetom. Španija je pretposlednja zemlja EU po troskovima za osobe sa invaliditetom, a nezaposlenost žena i muškaraca sa invaliditetom je preko 85%. Danas niko nema pristup personalnoj asistenciji (šro je kršenje UN Konvencije koju je Španija potpisala i ratifikovala). Marš se odvija pod motom

 „Mi postojimo, mi imamo prava, mi smo ljudska bića“.

Dobra praksa/Loša praksa

Kopenhagen

Danska IT kompanija zapošljava osobe sa autizmom, jer veruju da oni mnogo bolje i preciznije rade odredjene poslove, iako u nekim drugim oblastima možda ne postižu tako dobre rezultate, kažu u kompaniji. Da bi saznao u čemu leži  snaga novih zaposlenih, šef je prvo zamolio kandidate da ispune zadatak sa Lego kockama.

Beč

Rajfajzen banka u Beču je prva banka u Austriji koja je postavila setove slušnih komandi u četvrtini svojih kancelarija. Ovo je efikasna pomoć osobama sa oštećenjem sluha. “Želeli smo da pružimo najbolju uslugu svojim klijentima i morali smo da počnemo da radimo da ispunimo sve potrebe za tim”,  rekao je direktor Georg Kraft-Kinz.

Rotenman

U austrijskom gradu Rotenmanu, vlasnik jedne radnje je postavio rampu ispred jedine prodavnice hrane u gradu.  On je prethodno tražio dozvolu od lokalnih vlasti ali mu nisu dozvolili pod izgovorom da se rampa ne uklapa u gradsku sredinu. Vlasnik radnje je ranije sam pomagao starima i osobama sa invaliditetom da se popnu uz stepenice radnje i na kraju je odlučio da napravi rampu. Sada je dobio obaveštenje da je rampa postavljeno bespravno i da je ukloni. Vlasnik je izjavio da će se boriti da se rampa ne ukloni.

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom

Čestitke državama Čile i Tajland koje su 29. jula ratifikovale Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom. Čile je dodatno ratifikovao i prateći Opcioni Protokol.

Trenutno je: 130 država potpisalo Konvenciju a 71 Opcioni Protokol (medju njima je i Srbija). Broj država koje su ratifikovale Konvenciju je 34 a Opcioni Protokol 20 država.

Pustite ljude na slobodu!

Osobe sa invaliditetom, predstavnici organizacije ADAPT Filadelfija protestuju i kampuju na ulicama grada u borbi da pridobiju gradonačelnika Majka Natera da se zatvoriting arhaična filadelfijska ustanova za trajni smeštaj.

Ovo je vreme da grad kojeg volite uzvrati ljubav onima koji ga vole i vrati ih u zajednicu kojoj pripadaju.Ova ustanova za trajni smeštaj u Filadelfiji je jedna od najgorih u državi Pensilvanija. U ovoj ustanovi se krši osnovno ljudsko dostojanstvo i vrši nasilje (špricevi u krevetima, fekalije po podovima, trovanje korisnika) koje je dokumentovano godinama. To je pakao u kome ne postoji vaš izbor a vaša prava su ništavna.

Neke od osoba koje protestuju su živele u ovom domu i kažu da će učiniti sve kako bi se zatvorilo ovo prljavo i nemoralno mesto. Ova institucija je u kontrastu sa modernim gradom i modernom demokratijom.

http://www.adapt.org/freeourpeople/