9. Mi reafirmišemo značaj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i druge medjunarodne instrumente koji se odnose na ljudska prava i  medjunarodno pravo. Naglašavamo odgovornosti država, u saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih Nacija, da poštuju, štite i promovišu ljudska prava i osnovne slobode za sve, bez obzira na bilo kakve različitosti u pogledu rase, boje, pola, jezika ili religije, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rodjenja, invaliditeta ili drugog statusa.    

43. Naglašavamo da su široko učešće javnosti i pristup informacijama i sudski i administrativni postupci ključni za promociju održivog razvoja. Održivi razvoj zahteva značajno uključivanje i aktivno učešće regionalnog, nacionalnog i podnacionalnog zakonodavstva i sudstva, i svih glavnih grupa: žena, dece i mladih, etničkih zajednica, nevladinih organizacija, lokalnih vlasti, radnika i sindikata, privrede i industrije, naučne i tehnološke zajednice, poljoprivrednika, kao drugih zainteresovanih strana, uključujući lokalne zajednice, grupe volontera i fondacija, migranata kao i starijih osoba i osoba sa invaliditetom. U ovom pogledu slažemo se da saradjujemo bliže sa glavnim grupama i drugim zainteresovanim stranama i da podstičemo njihovo aktivno učešće, kao što dolikuje, u procesima koji doprinose odlučivanju, planiranju i sprovodjenju politika i programa za održivi razvoj na svim nivoima.  

58. Potvrdjujemo da politike zelene ekonomije u kontekstu održivog razvoja i iskorenjivanja siromaštva bi trebalo da:

a. budu konzistentne sa medjunarodnim pravom;

b. poštuju nacionalni suverenitet svake zemlje nad prirodnim resursima uzimajući u obzir nacionalne okolnosti, ciljeve, odgovornosti, prioritete i prostor za politike s obzirom na tri dimenzije održivog razvoja;

c.  budu podržane od strane podsticajnog okruženja i institucija koje dobro funkcionišu na svim nivoima sa vodećom ulogom vlada uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući civilno društvo;

d. promovišu održiv i inkluzivan ekonomski rast, podržavaju inovacije i pružaju mogućnosti, dobiti i osnaživanje za sve i da poštuju ljudska prava;

e. uzmu u obzir potrebe zemalja u razvoju, naročito onih u posebnim situacijama;

f.   jačaju medjunarodnu saradnju, uključujući odredbe o finansijskim resursima, izgradnju kapaciteta i transfer tehnologije ka zemljama u razvoju;

g. efektivno izbegavaju negarantovane uslove za ODA i finansije;

h. ne konstituišu sredstva za arbitrarnu ili neopravdanu diskriminaciju ili prikrivenu zabranu medjunarodne trgovine, izbegavaju unilateralne akcije za borbu sa izazovima životne sredine izvan jurisdikcije zemlje uvoznice, i da osiguraju da se mere za životnu sredinu odnose na prekogranične ili globalne probleme sredine, koliko god je moguće i da su zasnovane na medjunarodnom konsenzusu;

i.   doprinose eliminisanju tehnološkog gepa izmedju razvijenih i zemalja u razvoju i da smanje tehnološku zavisnost zemlja u razvoju koristeći sve odgovarajuće mere;

j.   povećaju blagostanje autohtoih naroda i njihovih zajednica, drugih lokalnih i tradicionalnih zajednica i etničkih manjina, priznajući i podržavajući njihov identitet, kulturu i interese i izbegnu ugrožavanje njihovog kulturnog nasledja, običaja i tradicionalnih znanja, očuvavajući i poštujući netržišni pristup koji doprinosi iskorenjivanju siromaštva;

k. povecaju blagostanje žena, dece, mladih, osoba sa invaliditetom, malih poljoprivrednika, ribara i onih koji rade u malim i srednjim preduzećima, i da unaprede sredstva za život i osnaže siromašne i ranjive grupe posebno u zemljama u razvoju;  

135. Obavezujemo se da promovišemo integrisani pristup planiranju i gradnji održivih gradova i urbanih naselja, , uključujući, kroz podršku lokalnim vlastima, podizanje javne svesti i povećanje učešća stanovnika urbanih područja, uključujući siromašne, u donošenju odluka.

Takodje se obavezujemo da promovišemo politike održivog razvoja koje podržavaju inkluzivno stanovanje i socijalne usluge; bezbedno i zdravo životno okrženje za sve, naročito za decu, mlade, žene, starije i osobe sa invaliditetom; jeftin i održiv transport i energiju; promociju, zaštitu i obnavljanje bezbednih i zelenih urbanih prostora; bezbednu i čistu pijaću vodu i sanitarije; zdrav kvalitet vazduha; stvaranje dobrih poslova; i unapredjivanje urbanog planiranja i kvaliteta kuća. Dalje podržavamo održivo upravljanje otpadom kroz primenu 3R (redukovanje, reupotreba i reciklaža). Naglašavamo značaj razmatranja smanjenja rizika katastrofa, klimatskih rizika u urbanom planiranju. Prepoznajemo napore gradova za ujednačavanje razvoja u ruralnim regionima.   

229. Potvrdjujemo našu obavezanost pravu na obrazovanje i u ovom pogledju se obavezujemo da jačamo medjunarodnu saradnju da dostignemo univerzalan pristup osnovnom obrazovanju, naročito u zemljama u razvoju. Dalje potvrdjujemo da potpuni pristup kvalitetnom obrazovanju na svim nivoima je neophodan uslov za dostizanje održivog razvoja, iskorenjivanja siromaštva, rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kao i ljudskog razvoja za dostizanje medjunarodno postavljenih ciljeva uključujući Milenijumske ciljeve razvoja, kao i puno učešće žena i muškaraca, i osobito mladih ljudi.  

U ovom pogledju, naglašavamo potrebu za obezbedjivanjem jednakog pristupa obrazovanju za osobe sa invaliditetom, autohtone narode, lokalne zajednice, etničke manjine i ljude iz ruralnih područja 

U okviru prvog Javnog rada u 2012. godini Centar za samostalni život OSI Srbije je radio edukacije za personalne asistente.

Iako je Centar  organizacija koja jedina ima akreditovan program obuke za ovu vrstu usluge edukacija se još uvek radi u skraćenom obimu, budući da još nisu završeni svi mehanizmi novog Zakona o socijalnoj zaštiti koji bi zaokružili ovu priču (pravilnici, licenciranje…).

Naravno interesovanje za ovu obuku je sve veće i ovaj put je Centar radio obuku za 16 organizacija OSI u 14 gradova u Srbiji. Kroz obuku je prošlo 126 personalnih asistenata i oni su dobili sertifikate za početni nivo obuke za obavljanje personalne asistencije.

Tema nove emisije o osobama s invaliditetom MESTO ZA NAS je život sa multiplom sklerozom u Evropi i Srbiji. O kongresu Evropske platforme za MS govore predstavnici Društva MS Srbije i stručnjaci koji su učestvovali na skupu u Barseloni. Govorice se o tretmanima za obolele, novim lekovima koji se testiraju, poziciji Srbije na MS Barometru. Predstaviće se i nova moderna sala za rehabilitaciju u beogradskom udruženju obolelih od ove bolesti.

Osoba s integritetom je jedan kontroverzni slikar, započinje i predstavljanje streljačke paraolimpijske reprezentacije.

Zabeležena je konferencija Nacionalne organizacije za retke bolesti, a emisija završava pričom o inkluzivnom horu Ison.

Naše priče oblikuju i nas i svet oko nas.   Postoji naše iskustvo i postoji ono kako sebi objašnjavamo to što smo doživeli. Priče kojima obavijamo svoje iskustvo mogu da daju perspektivu, dubinu, značenje i podstrek našim životima, mogu i da nam oduzmu radost, saosećanje, nadu i oproštaj. Naše priče mogu da nas oduševe ali i uplaše. Priče sa kojima živimo su u stvari nacrti i naših potencijala i naših ograničenja. Jednom kad se pomešaju linije između činjenice i fikcije i mi interpretiramo naše subjektivne percepcije kao “istinu”, naša perspektiva postaje samoispunjeno proročanstvo.  Kada živimo u priči stida i viktimizacije, napuštamo našu moć i umanjujemo svoje potencijale. Kada živimo u suverenoj priči  i priči samoodgovornosti, širimo svoje mogućnosti i idemo izvan svojim granica. Kako vidimo svoj život kao priču često određuje kako nas život tretira.
Denise Bissonnette

U Beogradu se 24. maja 2012 na Trgu Nikole Pasica odrzava Sajam organizacija civilnog drustva pod nazivom SAMOINICIJATIVA.

Sajam organizuje Grad Beograd uz podrsku Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruzenjima. Sajam pocinje u 11h.

U okviru usvojene Strategije Evropa 2020, posebno će se raditi na zapošljavanju, razvoju veština i smanjenju siromaštva.

Flajer Evropska strategija 2

Oko 15% celokupnog čovečanstva živi sa nekom vrstom invaliditeta.Osobe sa invaliditetom, “najveća svetska manjina”, često se sreću sa barijerama koje ih onemogućavaju u ravnopravnom učešću u svim društvenim aspektima. Barijere imaju različite oblike, uključujući one koje se odnose na fizičko okruženje ili informacije i komunikacionu tehnologiju ili one koje reuzltiraju lošim zakonskim rešenjima ili društvene predrasude i diskriminacija.  Rezultat je da osobe sa invaliditetom nemaju jednak pristup društvu ili servisima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvenu negu, transport, političko učešće ili pravdu.

Dokazi i iskustvo pokazuju da uklanjanje barijera daje osobama sa invaliditetom mogućnost jednakog učešća u društvenom životu i celokupna zajednica od toga ima koristi. Stoga su barijere sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom su otežavajuć faktor celoj zajednici a pristupačnost je neophodna da bi se postigao progres i razvoj za sve.

Konvencija o pravima OSI priznaje da postojanje barijera u svim oblastima čini centralnu komponentu invalidnosti. U Konvenciji se invalidnost smatra razvojnim konceptom koji je rezultat “interakcije između osoba sa invaliditetom i barijera u shvatanjima i fizičkom okruženju koje onemogućavaju njihovo puno i efektivno učešće u društvu na istim osnovama sa drugima.”

Pristupačnost i inkluzija osoba sa invaliditetom su osnovna prava priznata u Konvenciji i nisu samo ciljevi nego i preduslovi za uživanje drugih prava. U članu 9 Konvencije traži se da se omogući osobama sa invaliditetom da žive samostalan život i aktivno učestvuju u svim aspektima života i razvoja.  To zahteva od država članica da preduzmu odgovarajuće mere koje će omogućiti osobama sa invaliditetom pristup svim aspektima društva, na jednakim osnovama sa drugima kao i da identifikuju i eliminišu prepreke.

Uprkos ovome u mnogim delovima sveta i dalje postoji nedostatak svesti irazumevanja pristupačnosti kao pitanja koje se prožima u svim oblastima razvoja pa i dalje postoje prepreke u postizanju napretka i razvoja što se odražava i u realizaciji Milenijumskih razvojnih ciljeva i drugih međunarodnih sporazuma i dokumenata.

1.       Moguće određivanje dalje karijere  

Ljudi koji pažljivo odaberu gde i za koga rade su srećniji u svom poslu od onih koji jednostavno prihvate bilo koji posao koji se nudi. To je, zapravo, nagrada koja sledi na osnovu “izbora informacija”.  To znači da je potrebno, što je više moguće, da se detaljno informišete koje izbore imate!  Odlazak na sajam zapošljavanja može strašno da vam proširi horizonte o vrstama poslova, pružaoca usluga, poslodavaca u vašoj sredini, o tome šta nude brojne kompanije i agencije, koje su vaše šanse da spojite potrebe, sposobnosti i interese.  Za one koji traže pravac svoje karijere, sajam zapošljavanja može da pruži odličnu priliku da se istraže takve mogućnosti!  Vrste informacija koje možete da dobijete uključuju:

• Moguće lociranje karijere u određenim aktivnostima;
• Mogućnosti zapošljavanja u određenim kompanijama;
• Mogućnost pohađanja treninga, obuka, mentorstva i slično, i
• Alate za traženje posla i resurse koji su dostupni u lokalnim službama zapošljavanja.

2.       Mogućnost povezivanja  

Jedna od ključnih koristi posećivanja sajmova zapošljavanja je mogućnost susreta i povezivanja sa novim ljudima u najrazličitijim situacijama.  To moze da bude prilikom prijave učešća, tokom kafe pause, razgledanja sajma, učešćem u radionicama ili jednostavnim obilaskom sajma – možete steći jedinstvenu šansu da proširite svoju mrežu poznanstava na različite načine i privatno i profesionalno. 

 3.       Prilika da probate ili izoštrite svoje veštine   

Odlazak na sajam zapošljavanja je način da “budete tamo” u običnoj situaciji u kojoj su poslodavci tu da kroz susret i razgovor  daju svoju ponudu. Čak i za one koji nemaju nameru da udju na tržište rada, odlazak na sajam zapošljavanja daje vredno iskustvo sticanju osnovnih veština traženja posla: 

• Sopstveno predstavljanje u profesionalnom smislu;
• Sopstveno samouvereno i smireno predstavljanje;
• Efektno odgovaranje na pitanja na intervjuu;
• Postavljanje dobrih pitanja na jasan i koncizan način;
• Lako i jednostavno započinjanje konverzacije;
• Razvijanje veštine slušanja;
• Veština povezivanja;
• Prikupljanje informacija o poslu i
• Praćenje šansi za posao kod lokalnih poslodavaca.

 4.       Sastanak licem u lice sa poslodavcima    

Ko je po vašem mišljenju prikladniji kandidat za intervju – neko čiji CV je poslat poštom a ostao je “bezličan” ili neko koga upoznate uživo, rukujete se i proćaskate par minuta?  Jedan od najvećih izazova traženja posla jeste “susret licem u lice” sa ljudima koji će vam pomoći ili su oni ti koji treba da dobiju vaš CV.  Za mnoge je sajam zapošljavanja način da sačuvaju vreme, napor i pošteda od obeshrabrenja koje nastaje kad se držite klasičnih metoda traženja posla – slanjem pošte ili Internet oglasi.  Mogućnost da se sretnete sa nekim lično, da čujete glas ili vidite osmeh, mogu biti odlučujući u donošenju odluke u prihvatanju ili preporuke nečijeg CV-ja. 

5.       Mogućnost prisustvovanja zabavnim i aktivnim radionicama 

Mnogi sajmovi organizuju i mini seminare za one koji traže  posao a odnose se na važne teme u vezi sa poslom. Ti seminari ili radionice daju onima koji traže posao efektne i praktične ideje i oruđa koje mogu da osveže razmišljanje o vašim mogućnostima i načinima predstavljanja ili traženja posla. 

6.       Korist učešća u zajednici 

Traženje posla može da bude izazov na svim poljima, na svim nivoima veština. Nije neobično da se oni koji traže posao osećaju usamljeni u svojim naporima da nađu zaposlenje.   Jedno od rešenja za takav osećaj izolovanosti jeste iskustvo biti delom veće zajednice ljudi koji dele slične izazove. Brojne su koristi provođenja dana sa svojim prijateljima ili onima koje ste tek upoznali na sajmu, razmeni iskustava, veština i interesa, ali i sa profesionalcima iz različitih kompanija i sa različitih pozicija. Takvo iskustvo može vam izgraditi poverenje, sigurnost, osećaj pripadnosti sa ljudima koji su na istom putu da ostvare svoj san ili su ga ostvarili.  

7.       Radite nešto drugačije u odnosu na ono što radite svaki dan        

Ako ni zbog čega drugog, otidite na sajam zapošljavanja da biste učestvovali u nečem što nije vaša svakodnevna rutina ili posao. Budite otvoreni za iskustvo, ljude i mogućnost da budete deo dinamičnog i otvorenog foruma.

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) objavio je publikaciju pod nazivom Zrenjanin – grad pristupačan za sve koju možete pronaći na sajtu http://cdcs.org.rs/ a bice dostupna i na sajtu Centra, uskoro. 

Publikacija je objavljena u okviru istoimene kampanje koju CRCD sprovodi uz podršku Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), a koja za cilj ima stvaranje pristupačnog okruženja (objekata, informacija i usluga) u kojem svi građani imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava, a kroz zajedničko delovanje lokalne samouprave, korisnika, stručnjaka i civilnog sektora. U okviru ove kampanje relizovane su različite aktivnosti. Organizovana je obuka o pristupačnosti za članove CRCD, predstavnike drugih udruženja, lokalne samouprave, Zaštitnika građana i druge zainteresovane. Na okruglom stolu Zrenjanin – grad pristupačan za sve predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom, drugih udruženja, Saveta za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, Zaštitnik građana, predstavnici javnih ustanova i stručnjaci razgovarali su o značaju i mogućnostima stvaranja pristupačnog okruženja. U decembru 2011. godine održan je sastanak predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom i predstavnika odborničkih grupa Skupštine Grada gde se razgovaralo o potrebama i mogućnostima za stvaranje pristupačnog okruženja.  

Kao najznačajnije rezultate kampanje možemo da istaknemo opredeljivanje sredstava za realizaciju aktivnosti predviđenih LAP-om za pristupačnost u budžetu grada Zrenjanina za 2012. godinu, kao i nedavno formiranje Komisije, od strane Gradskog veća, za sprovođenje ovog akcionog plana.  

CRCD će i u narednom periodu raditi na praćenju implementacije LAP-a i realizacije budžetske aproprijacije za to namenjene, kao i na pokretanju inicijativa u oblasti stvaranja pristupačnog okruženja. 

Zajednički Komitet za ljudska prava je objavio svoj izveštaj o primeni prava osoba sa invaliditetom na samostalan život  u svetlu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja je ratifikovana u Velikoj Britaniji 2009.

Izveštaj je posebnu pažnju posvetio broju značajnih pitanja ljudskih prava, uključujući:

 ·        potrebu za odvojenim zakonodavstvo da bi se zaštitilo pravo na samostalan život u zakonu Velike Britanije,·        efekte trenutnih reformi oko beneficija I usluga na mogućnost osoba sa invaliditetom da uživaju samostalan život,

·         ulogu koju Konvencija UN ima u razvoju politike I donošenja odluka na svim nivoima vlasti,·         korišćenje učinka jednakosti u evaluaciji,

·         efekte delegiranja odgovornosti na primenu Konvencije UN i

·         neprihvatljive radnje prouzrokovanje mržnjom.

Pravo na samostalan život ne postoji kao odvojeno pravo u zakonodavstvu Velike Britanije. Iako je zaštićeno i promovisano do odredjene granice matricom prava, Komitet veruje da to nije dovoljno. On navoda da Vlada i druge zainteresovane strane treba momentalno utvrde potrebu za tim, izvodljivost takvog prava i uspostave samostalan život kao odvojeno pravo. Komitet takodje zaključuje da je Konvencija UN snažan pravni document te da Vlada treba da ispuni svoje obaveze prema Konvenciji I suprotstavi se svakom javnom poimanju Konvencije kao slabije zahtevnog pravnog akta.

Nalazi Komiteta su: 

·         da su reforme beneficija I usluga rizične jer mogu dovesti do toga da osobe sa invaliditetom ostanu bez podrške u potrebi za samostalnim životom;

·         restrikcije u kriterijumima na lokalnom nivou u obezbeđivanju socijalne pomoći, zamena Disability Living Allowance (invalidskog dodatka za život) sa Personal Independence Payment (plaćanjem za ličnu samostalnost), zatvaranje Fonda za samostalan život I promene u polju stanovanja jesu rizične I posebno opasne za osobe sa invaliditetom;

·        neki ljudi se boje da će kumulativan učinak ovih promena da ih prisili da se isele iz svojih domova, čak iz svojih lokalnih zajednica I odu u ustanove trajnog smeštaja. 

U Izveštaju takođe piše da: 

·        Vlada nije obavila proveru ukupnog  učinka trenutnih reformi za osobe sa invaliditetom. Ovaj Izveštaj insistira da se to učini I potom da izveštaj o širini do koje ove reforme omogućavaju osobama sa invaliditetom život kakav bi država trebala da im obezbedi u skladu sa Konvencijom UN.

 ·         Komitet smatra da bi Vlada trebala da se obaveže da dela u skladu sa članovime Konvencije UN prilikom izmene ili donošenja novih zakona.   

Komitet takođe osuđuje promene dužnosti javnih vlasti u Engleskoj u okviru Akta o jednakosti iz 2010 kojim se više ne zahteva ispitivanje učinka jednakosti u politici ni uključivanje osoba sa invaliditetom u kreiranje politika koje utiču na njihov život.Komitet je pronašao varijacije u načinu na koji administracija primenjuje Konvenciju kao I neizvesnu ulogu vlade Velike Britanije da plati obezbeđivanje te primene.

U Izveštaju se primećuje razočarenje nedostatkom strategije u Severnoj Irskoj u promovisanju samostalnog života.Komitet razmatra I druge oblasti od značaja za samostalan život. On preporučuje da vlada treba da preduzme dalje akcije u obezbeđivanju utvrđivanja potreba za podrškom kako bi se osobama sa invaliditetom osiguralo pravo na izbor mesta stanovanja.  Takođe je izražena zabrinutost porastom kriminalnih radnji protiv osoba sa invaliditetom te se apeluje na vladu da preduzme mere radi obezbeđivanja poštovanja prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.  

Dr Hywel Francis, član Parlamenta, predsedavajući Komiteta kaže: “Zabrinuti smo stanjem da je pravo osoba sa invaliditetom na samostalan život možda ugroženo ukupnim učinkom trenutnih reformi. Iako je Velika Britanije ratifikovala Konvenciju UN 2009, Vlada nije u stanju da pokaže dovoljno pažnje Konvenciji I razvoju politike sa direktnim uticajem na živote osoba sa invaliditetom. Pravo na samostalan život u Velikoj Britaniji može da se ojača u budućnosti i stoga pozivamo Vladu i druge zainteresovane organizacije da razmotre potrebu stvaranja odvojenog prava u zakonodavstvu Velike Britanije.”

NULL

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije obaveštava Vas da će se 10. februara 2012. godine održati Prvi sajam socijalne zaštite u Republici Srbiji. Sajam će biti održan u Hali 5 Beogradskog sajma, u trajanju od 10:00 – 19:00 u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike.

Centar ce ucestvovati sa prikazom svojih iskustava u organizovanju servisa personalnih asistenata.